Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

383

наше, ратних догађаја, и у опште догађаја нашег народног ослобођења и развитва, то би неизбежно једна наша карта за основну наставу требала да обухвати. Ако би било више детаља не би одговарала траженој сврси ; аво би било мање, била би карта неиотиуна. —• I. Карта Краљевине Србије, коју је израдио наш Главни Ђенералштаб, у размери 1:200000, ма да има омањих и већих грешака, несумњиво за сада је најбоља карга наше отаџбине, — нарочито карта у секциама размере 1:75000, од које је и израђена она у размери 1:200000. По размери ове карте, она би била најбоља као помоћно средство земљонису Србије за средње и основне школе; ну, по техничкој изради, иланнметрнја и тонографија сувише је нопуњена и веома отежана за правилно, брзо и потпуно схватање хидрогра®ије и орографије; а тако исто и због густо упесене насељености па и самих натписа, она је за поглед основне и средње наставе отежана, а и земљопис те наставе не претпоставља толпке појединости. Поред овога на карти овој орографија је израђена шумирањем, чиме Је знатно отежано упознавање орографије како за апсолутне тако и релативне висине. Са ових главних узрока, у опште, ова карта ни у ком случају ае може послужити за лаку и увиђавну основну наставу. II. Карта Краљевине Србије, издање М. СтајиКа, у размери 1:400000. Карта је ова израђена у погледу орографије веома оскудно, а због неправилно извршеног шумирања, она, је неупотребљива за орограФију; да нема натниса на појединим местима планинским, човек би могао помпслити да су то нека места пескушна, воде или најпосле неодређени појам земљишни. На тој карти унесена су села и места од мање вредности, а нема места знатних по обнављање наше отаџбине. Граница и иланински ланцн веома су слабо обележени. Хидрографија је местимице од ока повлачена, па и за главније реке. Прелазима сувоземних путова. преко река, и обратно, мала је пажња обраћена; да ли је пут левом или десном обалом реке ишао, није правилно одређивано. Кампилометром мерена одсгојања не слажу се на внше места са размером (Ваљево—Мионица, Неготин—Радујевац и др. и др.). Ну при свем овом, карта ова по размери својој, која је погодна за споменуту наставу, много је боља и јаснија од иретходне, само кад би имала више и правилније израде у планиметрији и топографији. Мислим, да карте у оиште, са тако мало бриге израђене, не би требало ни уносити у основну наставу, из нојамног разлога: да се не добијају основни појмови из географије о својој отаџбнни тако не-јасни и непотпуни, који, у доцнијим радовима, и иаставнику и ученику отежавају многа разумевања. III. Карта Д-ра ЦвијиКа, у размери 1:700000. Већ сама размера ове карте обележава је као доста тешко употребљиву за основну наставу. Техничка израда њена веома је лепа и правилна, и погодна је за насгавнике, као какав упутпив.