Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

НАШИ ИНДОЈЕБРОПСКИ ПРЕДИ — ПАЛЕОЕТНИЧМА Ј^УЛТУРНО-ИСТОРИС^А С«ЛШ^А —

Мало је индојевропских народа бидо такве среће да онако рано ступе на историску позорницу, као жто на ау ступише Грци, Иранцн и У1атини; — о многима се за дуго само зна по имену да су на овоме свету, док и њих велики народни и међународни покрети не изведоше на историску позорницу (н. пр. Инде, Еелте, Германце и Словене). Неки су непрестано живели у историјској позадини и никад нису ималл већу политичку улогу (Илири, Трачани и Фрижани, Балти) или само за врло кратко време (Јермени). Историја затиче у историским стаништима све индојевропске народе, било да она почиње на тисућу и више стотина година пре рођеаа Христова, било да почиње толико исто година после тога. Али је пранарод индојевропски, праотац или прамајка свих индојевропских народа, још хуђе среће, што није ии тренутак проживео историским животом, што писана историја не зна ни за један датовани догађај из живота његова, ни за какву истакнутију личност, ни за какав аутентичан споменик старе његове културе. Разуме ее да наше знање о овим нашим прецима, који се у науци називају вештачки скованим именом Индојевропљани (Арио-ј европљани, Индогерманци или Индокелти), мора бити и мршаво и ипотетично. Новије појаве студија и књига (о разним огранцима археолошке, етнолошке и лингвистичке науке) а у којима се претресају с пуно научне збиље и опрезности мпогобројна питања што стоје у непосредној вези са културом и животом, вером и језиком историских индојевропских народа, не пропуштају згодну прилику да и на проетничке односе баце што више светлости, како би историски имали поузданију полазну тачку у развитку. Сурадњом многобројних дисциплина, које се баве о језику, вери, култури и т. д. познатих старих и нових народа индојевропске породице сабрана је и проунена многа грађа из претпрогалог доба, тако