Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

447

ском, 22 ) и кад се узме још и то, да је СоФија и у XIV в. била гравитациона тачка оиих иредела, и да Турди нису у миогоме променили адмииистративну поделу коју су затекли, кад су пределе оне захватилп, онда је тврђење наше оправданије. 23 ) Према изложеноме, грапиде државе Дејановића према југо истоку остају, као гато их је одредио Е. Ј. Јиричек: река Струма, планина Беласица и Вардар, у колико смо их ми, у том правцу, мало пре тачније одредили. А границе према северу и северозападу као што смо поменули, оба поменута истраживаоца нису тачно одредили. Тако, Ст. Новаковић пружа границу у овом правцу само у границама данашње Кумановске казе, рачунајући овамо и планину Рујан (висораван) и Моравицу (пре^ео). Е. Ј. Јиричек пружа границу само у границама данашње Кумановске казе, до Еарадага и до Рујна, међу тим, као што смо и мало пре поменули, у државу Дејановића спадао је и Гпџлањски Еарадаг са једним делом СкоиаљсКе Црне Горе, сав Рујан и сва Моравица, па шта више и село Бујановце, које лежи на левој страни Мораве. А докази су за то ови: а.) У повељи цара Сте®ана Душана из године 1354. 24 ) налазимо сву планинску висораван 25 ) Рујан. У пом. повељи се спомињу села: ВрЂдун, Лагоборовце, СтанчиИ и др. а та су села на Рујну. У истој повељи налазимо села Скрминце, Тудорце, Драгошевце, Круаинце и др. а та су села у Гњиланском Карадагу, и најзад налазимо села: Седларе, Островица, Вилска и др., и та су села у Скопаљској Црној Гори. — Село Боиковци, је данашње село Бојковци или Бујковци, само три сата далеко од Скопља према Куманову, а села: Драгошевци и Еруаинце леже на самој десној обали Мораве а у данашњој Гњиланској кази. б.) У повељи царице Евдокије и сина јој Константина, из године 1381. 26 ) спомињу се села: Норча, Прешево п Бујановце (ако Ггомновци није Гојинце северпо западно од Куманова) од којих последње, као што смо напоменули, лежи на самој обали Мораве, на граници старих жупа Прешева и ЂрањеР)

22 ) Хаџи Еалфа (Споиеник Српске Краљевске Академије XVIII). У почетку овога века надазимо Дубниау то под Једреном то под Скоиљем (Апп Воие: »КедаеП сГ <Шпегаћ'ев с1апв 1а ТигсЈше, 291, 299.), али се морају при том узети у обзнр и околности у Турском царству, које су налагале и овакве административне поделе. То је као што у исто то време налазимо Ниш чак под Ћустендилом, или као што за наших ратова 1876—1878. противу Турака налазимо Призрен под Битољем.

23 ) Хаџи Калфа (Српске Краљевске Академије, Споменик XVIII, 11.). ") Моп. 8еЛ. 142-145. 25 ) Настањена и обрађена висораван. 26 ) Моп. бегћ. 144. -') Годишњида XVI, 294—295.