Просветни гласник

732

просветпи гласпнк

То со исто онажа у многих прииитомљених мајмуна навикнутих на друштво; њихове су очи пуне суза, чим остану сами. Ренати мајмун, особито Се1т8 ајагае п.тче, кад га задиркују или нлаше, а очи СаШШпх 8С1игеи8 -а изражавају велику тугу и пуне су суза, када животиња осећа страх. У опште мајмупи могу тако много и горко да плачу, да изазивају нехотичво саучешће. Особиго лију дшого суза морскн сисари. На оним острвима Леденог океана, где сваке године бпва бој па морске псе, где се крваве тојаго спуштају свакц час па главу ових животиња, које су достојне сажаљења, тамо се ваздух исиуњава стењањем иолумртвих живстиња, тамо у друго време мртва ледена пустиња разлеже се жалосним јауком матера, чија су деда убијена пре њих, и тамо ова на суву немоћна створења лпју сузе бола, када нож суровог човека скида са њих још живих скуподеау кожу Несташни делфин, који се раније сматрао као вид рибе, ма да је он прави сисар, иређе је био чешће лов рибара Средоземног мора; они су га, одкољавали па чамцима, утеривали на плитко место и тамо га убијали. При нздисају делфин је дубоко уздисао и нроливао миоге сузе. Уловљенн млади НаПсоге се!;асеа призивају у помоћ опорпм криком своју мајку; њихове очи лију крупне сузе. Малајац купи и чува ове сузе као драгоцено благо, јер је уверен да ће му оне помоћи да улије својој вереници сталну верност. Тамо се вереници додносе истинске сузе, па ма и животињске; у нас се даје бисер, који такође означава сузе. Слон, лишен слободе, такође лије сузе, које се у изобиљу спуштају низ љегове образе; он и тада нлаче, када је смртно рањен и очекује блиску смрт. У опште може се рећи да животиња не плаче тако лако као човек; у већини случајева она се са чудноватим трпљењом иокорава својој жалосној судбини. * Човекова снага иредстављена бројевпма. — Француски лекар Пнње измислио је орнгиналну методу да одређује човечју снагу бројевима чинећи извод из три односне количине: висине раста, обима прспју и тежине тела. Његова је формула овака: израчунати у сантиметрима висину раста и обим црснју, а у килограмима тежину тела. Овојејасније на примеру. Рецимо да је у двадесетгодишњег човека обим прсвју 80 см., тежина тела 60 кплогр., у суми се добија број 140.; висина је његова 160 см., разлпка 20; ова бројна количпна треба да служи као компаративно мерило за физнчку снагу, која је према овоме тим већа што је мања разлика на доказани начин. Број 20 показује већ знатну силу. У физички слабог човека, ири 170 см. висине, 75 см. обима прсију и 60 килогр. тежине, метода Ппње-а даће разлику 35. Проналазач мстоде мерио јз 510 рекрута у једпом Француском пуку, одређујући њихову Физнчку снагу по својој формули; он тврди да га његова метода ннје пи једанпут преварпла у одређивању човечје Физичке продуктнвности. На оспову те методе, он је поделио људе на седам група према величини „диналнчкога броја". Разлика псиод 10 показује врло јак физички органнзам; од 10 до 15 јак, од 16 до 20 добар, од 21 до 25 средњи, од 26 до 30 слаб, од 31 до 35 врло слаб и више 35 сасвим рђав. Код разлике 35 и више неспособност субјекта за војну службу не иодлежн сумњи; на пример, човек, који има 76 см. обима прсију и тежпну 50 килограма високје 160 см., физичкн је већ недовољно јак да може поднети тешкоћу војне службе. Још је гора размера 78 см. обима прсијт, 52 килогр. тежнпе и 175 см. висине. Људи, у којих се добије но горе означеној Формули разлика 0 — на нример прп збиру 90 см. обима прсију, 80 килогр. тежине и 170 см. висине — врло су