Просветни гласник

наука н наотава

661

мисли да су и њих позаборављада индоариска племена, селећи се кроз закасписке степе, а доиста је тешко претпоставити да се тако лако могу поново стварати и имена за дивље дрвеће. Његову поставку Шрадер мисди да ослаби својом теоријом о прадомовини, од чести шумовитој, од чести стенској, и могућношћу да су многа имена за шумско дрвеће могда јевропска племена примити од прастановника у земљама, у које су се подако раширила — па су после та туђа имена могла доспети и другим илеменима, и у сеоби мењатп значење, нојав, који је чест код имена за шумска дрвета, а на који су већ обратили пажњу научниди. (в. Н. Оз^ЋојТ, Е1уто1. Рагегда, 1902. Ее1р21§, раззГт). Стари Индојевропљани јели су род дивљих воћака. У швајцарским насеобинама на кољу нађене су угљенисане крушке ијабуке, даље кошчиде од дивљих трешања и шљива. Без сумње јели су и жир, на југу и дивље кестење, у швајдарским и падуанским станицама нађени су судови од земље пуни жира. И носле су у невољи сабирали жир. 1 ) У животу индојевропских народа гајење и сађење воћа означи прави прелом: истом тад би човек везан за земљу да се од ње не може лако одвојити. У Грчкој су почели рано гајити и садити воће и дрвеће: лоза, маслина, смоква, јабука, крушка, шип спомињт се у Алкиноевој башти, у Илијади само су споменуте лоза и маслина; а као украсно и култно дрвеће: платан, 1шхиз, мирта, кипарис, лаворика и урма-палма. Број се и једнога и другога дрвећа с временом све више множи, једна земља и покрајина за другом примају и шире кудтуру воћа и дрвећа. Словенима у том беху учитељи Немци, као што и име сведочи. 2 ) — И вртарство (градинарство) није у правом смислу његову било познато пранароду, али су у бдизини = ир. /егп, /егпод, корн. дгсегп, Франц. иегпе. — Дат. огпив (из *08ти$), дит. изгз, ст прус. гиоавгз, срп. )асен и у др. сл. језидима (&ахти8 ехсе1з10г), и ст. г. н. азра, лит._ аЂве, лат. арва, слов. осина, јасика (рори1иб 4гети1а). — Грч. пеикц, ст. пр. реизе, лит. ризггз, ст. г. нем. / шМа, ир. осШасћ (грч. л/оаа 'смола', лат. ргх — одатле ст. г. н . рећ, слов. пкклх). вдов. сосна (= аМез) — ст. г. н. сМеп (ст. ир. Ђг можда је сродно с герм. речи). — Лат. аИез и грч. арм • еЛагт/г о1 8е леукгјг • слов. кор-к, англосас. Ђеаги, ст. ск. Ђбгг; слов . је(д)ла: лит. едШв 'ЕИзе'. Стара је реч *смерка, смрЂт; смрЂча (јишрегиз) из *втегЈс = грч. ирх-еувод (Ј. рћоешс1а 1 ј.) из *8тг1с-. Ст. г. н. ИпХа у слов. ? л.тл-ћ (= у рус. лутге, б. рус. лутг), лит. 1еп1а 'даска', лат. 1Шег и грч. еЛагг] 'јела' (Ш-). Ир. Гепе = лат. Шга, слов. лнпа, лит. 1'6ра, ст. пр. Ире — киир. Игсуј' (Чегрша-, *1егта). Од липове су коре плели разнеЈпредмете (Словени у Русији опанке.= 20 милиона људи ноеи их, за то је годишње потребно 487Ч 2 милиона личових дебала!). — Дат. и1тив, ир. 1ет, 1еатћ, ст. г. нем. е1т-Ђоит, ст. сканд. а1таг, рус. илемг. Сдов. брЂстг из *берстг; дит. гогпкзгпа, ст. пр. гхгтгпо, пољ. гс»(}г. Слов. вргба, лит. гоггЂав 'прут', лат. ^егЂепа, гл. кегЂегаге и иегЂега, грч. 'рајЗбое, 'уар8С&; в. грч. еЛСкгЈ, лат. ваИх, ирск. заИ, ст. г. н. за1ас1а. Ј ) Лат. ротит 'воћка' = ир. отпе 'храст'; жи-рг: 'средство за живот'; — гот. аЈсгап 'детина', 'плод',. ст. сканд. акат, енгл. асогп 'жир' = кимр. асгоп 'воће', корн. асгап 'шљиве'. 2 ) Ст. г. нем. оЂаг, ангдоеас. о(е1 (*ир-о<1-от по Предвицу): окоштк-ге.