Просветни гласник

наука и насхава

683

праве коке". Кад би се строго држали онога што је у зоологији речено за родове, т.ј. „да се родови збирају у племена", онда би се могло мислити да су редови, у носледње две расправе, оно исто што је у зоологији означено са племе. Ну, о томе доцније. 2. У другом делу своје Јестаственице, у Ботаници, Панчић пише: „У једну фелу спадад све биљне особе које се у грађи свију органа међу собом слажу... Све Феле, које се слажу у грађи цвета, скупљају се у род... Сви родови, који се слажу у развићу својих важнијих органа, скупљени су у фамилије. Оне Фамилије, што имају заједничких карактера, скупљају се у класе, а из свију класа сложено је царство биљака 1 ). Да у свима овим аоделима нема оне прецизности, које би требало да у науци има долази из оног истог узрока, који и појам о Фели буни, јер кад је сваком ботанику остављено да за род, класу, и др. слатра оно, што се њему најбоље свиди, то се многи служе том слободом, и кроје по својој ћуди и своме знању основе за систематику биљнога царства... А да би се у нечему олакшао преглед класа, родова, Фамилија и др., које имају врло велики број биљака, оне се подељују и даље, и то класе у редове, фамилије у илемена, родови у подродове, итд. Др. Ј. Панчић: Ботаника с. 110 и 111. Сем нрегледа поједипих система, Панчнћ није изложио нити синоптички представио преглед биљнога царства по групама, како би се из тога прегледа могла видети поједина имена мањих и већих група биљака. Али, ипак се могу поједине групе и називи за њих наћи, истина растурено, у одељку „ФитоФпзиограФија" с. 131 до 368. После царства најширу групу биљака назива коло (с. 30, 35 и 131, 134). — Све биљке дели у два нола: Ап^шврогае и Сутпоброгае. Друго коло дели у агаме и гамице, итд. — Дикотиледоне сматра за „раздео" („биље и рашће што у раздео дикотиледоне спада" с. 164) и вели: „И дикотиледоне се деле као монокотиледоне у више група, а ове се групе даље деле у шање разделе, фамилије " (с. 165). По том, дикотиледоне разређује, као и монокотиледоне и гимносперме, у Фамилије. Једне Фамилије, и то веће, дели у племена [нпр. Сош1егае (с. 138), бгатшеае (с. 157), Сгис11егае (с. 199) итд .] а племена разређује у родове, који су од појединих фела састављени; друге Фамилије опет разређује само на родове [н. ир. Капипсићасеае (с. 189), итд.]. Из овога се види да је Панчић у ботаници сматрао фамилију за веКу и иространију груиу од илемена. Ну, у Панчићевој Ботаници налазе се и ове реченице: „Биљке у ово илеме — Сћагае — спадајуће (Сћага и №Ш1а) с. 34. — Чаурасти нлодови виђају се у врло различитих илемена биљних (с. 80). — Ахе-

х ) Под утицајем Линеја, који царство биљака разређује у 24 класе, које даље раслоређује у редове (огс1о) и родове (§епиз).