Просветни гласник

694

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

10. Или није истинито и.ш је врло сумњиво, што некн кажу, да су н. пр. у облицима хбхХцха, р&рХцхи, т&д-гцхи премјеттени гл.асови (н. п. х.1ц- од хи1 -). 21 ) Већ је 1878. год. друкчије о овој ствари писао К. Бругман. 22 ) Различна мингљења спомиње Густав Мајер, бпесћ. Огатт. 3 (1896) стр. 74/ 11. Гдје се налазе облиди као тигсм: тагт<тм, ту није тагггтм „староатичкн" облик' 23 ) (у 5. вијеку ирије Хр.), а таттт нови атички облик, који се тобоже употребљава од 4. вијека прије Хр., него је таастш облик јопски, који су употребљавали и неки старији атички писди, а таттш је атички облик. 24 ) 12. Тако неће бити н. н. д-а^аод староатички облик, а Уаддос новоатички.' 25 ) Види у К. Бругмана, Опесћ. Огатт. (1885) стр. 38 и (1900) стр. 119. 13. Данас знамо поуздано, да оно није истина, што скоро сви поменути граматичари 2е ) кажу о непостојаном гласу Да то није истина, познато је н. п. из књиге Г. Мајера, Опесћ. Огатт. 1880. (1896) § 306 и Кинера и Власа, Огатт. I. (1890) стр. 292—5. Ни сама данашпа издања грчкијех иисаца то не потврђују, јер се глас V може наћи испред консонанта а каткад га има испред интерпункдије. Да се непостојани глас V писао и испред копсонаната а изостављао се и испре/1, вокала, потврђују атички натписи. 2 ') 14. Није истпна да је свршетак -шг у генитиву илурала I. деклинације контрахован од -ашу 18 ) н. и. атички је облик г1/лмр постао од ^тцлкшг (= јон. Т1,ц8шу) 0. Меуег, Опесћ. Огатт. (1880) стр. 306.

2| ) СигЦиз § 59, Наг(;е1 § 12. 1, ГгИгвсће § 52.4. Апш. 2. и § 67. 2. 3. и § 69.

3, СтеПћ (1884) § 30, Неггтапп § 92. 4, Ши(;пег § 27, Ка^ § 19 (1899. г. § 15), Косћ § 51. 4. Апт. 1, Киг1г и ГНезепЛогб § 132. Апт. 2, Оз^егтапп-Бгу^аз § 43. 22 ) Види Могрћо1о§. 1Јп(;ег8исћ. I (1878) стр. 1 — 71. ,23 ) Као што кажу: Оег1ћ (§ 29), Наг4е1 (3 11), Ка§;1 (1884, 1889 п 1895) § 28 и Косћ (§ 16. 3). 24 ) 6. Меуег, Опесћ. Огатт. 1880, § 283: за гг каже »ећепзо 1п с1ег аШзсћеп Уо1к88ргасће, <1егеп Когт (110 аНегеп 1пвсћгШеп (Саиег, 8ша. 8, 283 в'.), сИе Кот1кег ип(1 КеЛпег ^о^еп, (Јапп аисћ сИе у-осрг п луаћгепс! сНе аИегеп аШзсћеп 8сћг1Г4$1е11ег Лигсћ хотвсћеи Е1п1'1и88 - аа-зсћгеЉеи.* (Вги^тапи, Ог1есћ. Огатт. 3 стр. 98). 25 ) Као што кажу: Наг1е1 (§ 10. 6) и Ка§1 (1884. 1889. 1895). 26 ) (СигИиз § 68), Наг(;е1 § 14, (ЕекћИп^ег стр. 12 и 69), Ватћег® § 12. 4. Гп{28сће § 8, ОегШ (1884) § 37, (1892) § 35, Неггтапп § 119, НтЈпег § 35, Ка^1 (1884. 1889. 1895.) § 30, (1899) § 24, Косћ § 17, КиПг и Гие8еп<1ог« § 19 (ТЈШе § 6). Вриједно је прочитати, шта ови гралатичари о том кажу, како један каже ово а другп оно а Кеги друкчије каже 1899. год. него 1895 (и једно је и друго вогрешка) итд. 27 ) К. Ме18 (;егћапв, Огатт. с1ег аМ. 1п8сћг. 3 (1900) стр. 113—14. 28 ) Као што кажу: Егапке-Ватћег§ (1885. 1893), ОегШ (1884 и 1892), Наг1е1, Н1и4пег, Косћ и Ов^егтапп-Бгудав. Гп(;28сће каже само »/ириг аив /ара-со^ а тако и Киг (;2 и ГпебепЛогИ". ХЈћ1е вели, да је контрахован гдас »а тН <1еш а с1ег ЕпЈип^ <оу н. п. жтри-ау \У1Г(1 летрау«. Ка^1 каже (1884. 1889. 1895. 1899): »8(;атт]аи(; а тК; <1ег Еп<1ип§ -ау гпзаттепдего&еп«, а Неггтапп аиз а(о)иу«.