Просветни гласник

180

ПРОСВБТНИ ГЛАСНИК

и наређивадо у свима случајевима, где је одобрило грађење школе у режији. Има и други један начин да се убрзају претходни припремни радови, ако се удеси, да се сваки план и предрачун не мора сдати министарству грађевина на одену, разуме се, ако не би било могућно усвојити да се за све школске зграде, које треба градити, израде типовн. Треба ставити у дужност окружним инжиаерима да на ирвом месту као нешто што им је најпрече морају одмах начинити пдан и предрачун и то беснлатно, чим то ма која школска општина затражи. Прече су школе и од путова, јер просвећеним људма требају путови, зато ваља пре свега просвећивати омладину, па ће се радије градити и путови. Сваки пдан и предрачун, који инжињер направи ваља сдати министарству просвете да се у његовом грађевинском одељку прегдеда. Овога одељка министарство просвете за сад нема, а требадо би га установитв, јер државу не би много стало а донело би ведике користи. За то би бидо довољно кад би се поставио један инжињер, који би био реФеренат за грађевинске послове. Ван сумње је да би се онда много брже подизале шкодске зграде. Мој поштовани проФесор, г. Бакић рече ми да ово одељење има министарство просвете у Маџарској, па ми се то допадо. Право је да сад споменем да у нас има и врло депих и добрих школских зграда, које су често и најбољи доказ да наш народ водн шкоду, да хоће да поднесе и веће жртве само кад има људи, који ће умети и хтети да часно и са искреном љубављу покрену добру ствар као што је и нодизање школских зграда. Треба главним путем поћи из Пожаревца ка Свилајинцу кроз моравски срез, па ^е се о томе свако најбоље уверити. У овом су срезу необично добре школске зграде, све су од тврде грађе, содидно начињене и одговарају свима и техничким и хигијенским и педагошким захтевима. У истини, овај срез може служитн за пример многим другим и срезовима и окрузима па и градовима, који треба да се на њ угледају. Странац би и по самим школским зградама у овом срезу морао доћи до закључка да је Србија кудтурна н богата земља, да су људи у њој племенити и просвећени, јер воле школу и да зато отаџбина њихова мора имати све лепшу будућност. Не треба, дакле, мислити да се сад не брину наши грађани о подизању нових шкодских зграда. Једино им се може замерати што се на томе још не ради онодико колико би требало. У току последњих година, откад је уведен стални школски надзор. увећао се број нових школских зграда знатно. Тековине на овом пољу ја ћу да споменем овде, а ноћу пропустити да кажем да за ове четири године негде није ниједна шкодска зграда приновљена. У Београду није начињена ниједна нова шкода. Од пре три године уноси се сваке године у општински буџет по 150.000 динара за поз,изање нових школских зграда, па понто ове нису подизане, новац се сматрао