Просветни гласник

184

ПРОСВБТНП Г.1АСНИК

руководили пословима и успели да се грађење убрза и добију што пре боље школске зграде. Није потребно спомињати, који су школски надзорниди били вреднији у овоме послу, али ми је дужност именовати само неколике њихове помагаче. Од свештеника одликовали су се: Милан РадојковиК намесник млавски из Петровда (окр. пожаревачки); Радоје ПетровиК из Бунара (окр. моравски), Мих. ПоаовиК из Бачине (окр. моравски); од грађана: Станоје БуртановиЛ, неписмен сељак из В. Врбиде (окр. крајински) узајмио је 1000 дин. без интереса школском одбору и тако помогао те је довршена школска зграда у Еладушници ; он нуди зајам без интереса и осталим оближњим општинама за подизање школских зграда; Милисав БогдановиЛ председник из Петровца (окр. пожаревачки), Милија МиловановиЛ , трговац вз Бачине (окр. моравски), Василије и Андра Парађанин, тргов. из Пољне (окр. моравски), Јоксим ЈевтиИ, председник из Багрдана (окр. моравски); Ннкола ПоаовиК, шк. благајник у В. Боњинцу; а од учитеља: Стојан ПетровиК из Темске (окр. пиротски) и Тешман Николић из Бучја (окр. тимочки). Школски одбор из Бучја сазнао је да је учитељ Николић тражио премештај, иа је упутио молбу г. министру просвете, којом моли да се учитељ не премешта, јер је, вели, помагао те је школа начињена, па ће требати селу и за многа друга предузећа, која ће се моћи извести његовом помоћи. Узгред да споменем да би било веома лепо, кад би оваквих молби пуно било, њих би било врло лако испунити и тако учинити много доброга и школи и учитељу и селу и општини. (настдвиђе се).

УЗРОЦИ НЕРВ03Н00ТИ У УЧЕНИКА од професора д-ра А. Крамера

Овде се неКе говорити о узроцима нервозносги у ученика, који потнчу пз школе, него само о оним узроцима, који су ван школе. За последњих 15 годнна писано је много о ово.ј темп, али понајвише о оним узроцима, који леже у самој школи. и УГгс/го-ш далн су 1883. године мишљење о питању преоптерећености у школи с тим закључком, да ова ствар још није сазрела, да би се о њој могла донети коначна одлука. Тада већ беше много података, нарочито од многих психијатора, па ипак се није могло са ноузданошћу утврдптп, колико је школа узрок нервозности у деце. Деветнаести се век назива нервозним, те за то нпје чудо, што има и нервозне деце. Ми не верујемо као и И ЧШегтиШ, да је нервозност