Просветни гласник

378

ДРОСВЕТНИ глдсник

значи: да је човек ирема Зомљи оноликн као једноједва видљиво зрнце Фиаога прашка — којих би било 1 000 000 у кубноме милимегру — према некој планини која би запремала 15 500 000 кубннх метара или према лоити којој је иолупречник 154 метра. А ношто је запремина Сунчанога сттема већа од занремине Земље 482 5У0 000 000 000 000 пута, то је Сунчани сисгем већи од човека којн г« иснитује: 7 4 79 990 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 иута, што је немогуће простим иојмом нредставити, јер би човек према. Сунчаноме систему био као 7 милијпрдитих делова кубнога милиметра ирема целој Земљи, то јест као 32 водена молекула (но Сирге-у) ирема целој Земљиној лоати — кад би иста била густине чисте дестилисапе воде.

33. Даљина од Сунца до најближе велике звезде Сиријуса — у Великоме ису — јесте около 32 568 000 000 000 километара А нолупречник Сунчаног система је около 5000 милиарда километара. Према томе: запремина васнонске лонте, којој би био нолунречник од Сунца до Сиријуса, према занремини лонте Сунчанога еистема, имају се као кубови њихових нолунречника, т. ј. I 32 568 000 000 000 \ 3 /" 32 568 | 3 _ V 5 000 000 000 Ј ~ ( 5 ј ( 6б13 ) 3 (6513) 3 = 263 150 04 7 697 1пто значи: да је запремина замии1љене васионске лоите, којој је средиште у Сунцу, а полупречник до Сиријуса, већа од занремине Сунчаног система у ок])угломе броју около 263 000 000 000 пута. А то је као ситни мехурић запремине кубнога милиметра — у средини неке ваздушне лопте, којој је запремина 263 кубна метра.

34. Сунчани систем овако представљен, с јсдне стране као незнатни нсхурић у маломе делу бесконачне васиопе, а с друге опет као бесконачни простор према земљи и према човеку; инак је но нашем појму толико велик, да би топовскоме зрну, које пролази за секунду по 500 метара, требало скоро 634 године, те да прођо његов пречник (10 000 000 000 килом.). С површине лопте Сунчаног система гледано Сунце у њезиноме с.редишту, изгледало би 5000 пута мањс него што нама изгледа, јер му је пречник гледан са Неитуна, около 80 пута мањи него гледан са земље. А светлост његова тамо је нреко 1000 иута слабија него на екватору наше Земље, кад прелази преко нодиевка дотичнога места. Сунчана светлост стиже од Сунца до крајње границе његовога господарства т.ј. до новршине лопте Сунчаног система за 16233 секунде или за 4 часа 30 мин. и 33 секунде.

35. У Сунчаноме систему велике и мале нланете као и сва остала безбројна ситна тела крећу се и неирекидно путују. Све планете и иланотоиди