Просветни гласник

258

дросвеши гласник

датака и т. д. Међутим, опазио сам да многи наставници средњих шкода, а нарочито у Веограду, ово сдободно време не употребљавају на оно на што би требадо и што јс се, без сумње, имадо на уму кад је закоиом одређиван максимадни број часова, него своје слободно време употребљавају на прпмање нових терета и нових дужности ради приватне зараде, било да се примају хонорарних наставничких места по приватним или другим државним школама, бидо да отварају приватие шкоде иди дају приватне часове ђацима или их спремају за пријем у ову или ону школу и т. д. Врој радних часова што их наставници на овај начин на себе примају, уз број часова што их имају у школи у којој редовно раде, далеко надмаша максимални број часова законом одобрени, што значи или да наставници могу узимати у својим школама већи број часова без штете по њих и по паста.ву, или да они овај иосао врше с напрезањем које худи и њима а у првом реду штети саму наставу, јер заморени и изнурени не могу вршити посао онако како то захтевају интереси школе и наставе за који их држава плаћа. Сем тога, има још један разлог, који нала?ке да се наставници у државној служби не лаћају приватних иослова а тај је, што данас има већ приличан број младих, за наставнички позив квалиФикованих људи, за које нема места у државној служби и не би било право да државни чиновници заузимају и она места, коЈа би још једино дала прилике и могућности овим младим људима да штогод зараде. Из свих ових разлога, и на основу § 26 закона о чиновницима грађанскога реда, одлучио сам: 1., да се ни један наставник средње школе не сме примити никакве дужности у другој којој школи, државној или приватној, без одобрења од стране Министарства; 2., да се ни један наставник средње школе не сме примити да поучава. ученике своје или других школа без одобрења од стране Министарства; 3., да ни један наставник средње школе, иосебице или у друштву, не сме предузети у опште никакав посао ван своје редовне дулшости отварање приватних школа, спремање ученика и т. д. — ни у току школске године нити за време школских Ферија, без одобрења од стране Министарства просвете. Наставници, који би хтели узети на се ма какав од ових и оваких нослова, дужни су обратити се Министарству молбом у којој ће тачно пзнети разлоге из којих траже да им се одобри оно за шта моле, да наведу број часова којим се оптерећавају примајући се тога посла, као и време у које ће тај посао вршити. Саопштите ову моју наредбу свима наставницима и известите ме о томе. Вама пак препоручујем да о извршењу ове моје наредбе рачун водите и да ми доставите сваки случај, који би овој мојој наредби противан био.

ПБр. 12825 15. септембра 1902. год. у Београду.

Министар просвете и црквених иослова,

Драг. СтаменковиЂ с. г.