Просветни гласник

620

лроевЕтид глАсиик

писа, рачуна, пољопривреде и т. д. Учитељ у Грљану нриредио је екскурзију у Крајину и унознао ученике са местима на којима су били боЈеви за време српскога ослобођења. На овом путу ученици су пробавили осам Дана. У Деновцу су бнли у екскурзији и неколики ђачкп родитељи. У ужичком округу сем омањих излета била је и једна већа екскурзија, коју су приредили наставници са ученицима из Бајине Баште, Пилице, Рогачице и Костојевића; крајем маја они су дошли у Ужицу и ту ировели цео дан. Само из дванаест школа у чачанском округу извођепи су ученици у поље и околину и то највише два часа далеко од школе. Од важнијих васиитних средстава споменућу још ђачке књижнице, које су и по Народно просвећивање у ошите од већег значаја. Свима нам је познато да ученици треба да читају ионешто осим чисто школских књига. Познато нам је да ваља водити рачуна шта ће читати, и подстицати их на читање лепих и поучних књига, које су намењене омладини. Па ипак зато мало се водило рачуна да се створи могућност да ученици имају шта лепо читати. И данас нема свуда ђаччких књижница, а где их има, сиротне су, а. понегде избор књига није срећан. Како је у томе у нас — а то је врло важно да се зна — видеће се из овога прегледа, који сам средио у главном према надзорничким извештијима: 1. Београд. — Свака основна школа има своју ђачку књижницу, којима су се служили ученици. Оне нису биле богате, али тек има их. 2. Београдски округ. — Ђачке су књижнице сиротне. Њима су се служили ученици и сељаци, према препоруци школскога надзорника. Према извештајима, које је овај добио од учитеља, ово је у народу примљено врло лепо. 3. Ђаљевски округ. — Правих књижница за ђаке још нема, сад се тек отварају и помало уређују. 4. Врапски и тоилички округ. — Има их врло мало, и врло су сиротне. Књиге су врло ретко давате ученицима на читање, вели надзорник. 5. Крагујевачки округ. — Има их мало. У колико се сећам школски одбор у Киићу давао је раније и забавно вече у корист ђачке књижнице. 6. Крајински округ. — Само 48 школа имају ђачке књижнице (28 немају), и ако се надзорник старао да се свуда оснују. Најбогатија књижница има 70, а најсиротнија само 2 књиге. Многи су ученици продужних школа прочитали повише књнга из ђачке књижнице. Учитељи су раздавали ђацима књиге, које су они иосле недеље дана враћали. Сваки је био дужан да исприча укратко садржину књиге, коју је про-