Просветни гласник

X Р 0 ц И К А

655

Вгоп§п.> ТиггИеПа зрес. («/'/'. азреги11аГа Вгопдп.), Тигђо зрсс.. ЂгавГопш $рес., ТгосЋиз с{\ Возсгаииз Вгоп§п., Тгоскиз гш. зрес., ХаИса (АтриИта) сгаззаИпа 1>ат., СагЛИа зр.ес., Тиста зрес., Сђата зрес., РесЈеп ЂоисЋегГ ВоИ'., Тегпа зрес., Ткгасга зрес., Оз(геа дгца/пЛеа, 8о1., Масгорпеиз1ез зрес. (аЦ'. Жепефппг Ад.) и ЋизраМпдиз с(. тгпиШз Баи1)С. Нарочито према овој Фауни може се поуздано узети да је у кочанској околини у Маћедонији развијен с.редњи Олигоцен. 7 .Проф. Свег. РадовановиА саопштава, прво, преманајновијој белешцн Ф. Кацера (Се1га11)1аМ ГОг МЈпег., 6ео1. шк1 Ра1аеоп1. 1902. год. бр. 1, стр. 9), необичну појаву танког (5—8 см.) слоја ирког угља у верФенским шкриљцима северно од Вареша у Босни; затим реФерује о чланку Г. Буковског ВеНга§ 7.т Оео1о§1е Дег БапЛзсћаЛеп Когјепјсј ип<1 К1о1шк 111 с1ег Негседотта (Јаћгђисћ с1. к. к. §ео1. К. А. 1902. год. 2. св.) „Као што је Гример раније показао (УегћапсИ. <1. к. к. §ео1. К. А. 1900. год. стр. 106), испољена је у долини Сушнце источно од Требиња у области кретацејске Формације једна тријаска антиклннала, у којој је Битнер, ирема послатнм му Фосилима, могао утврдити праве рајбелске слојеве с карактеристичпом шкољком СизрШагга дЈапгмз Баиће (8о1еп саипаГаз Наиег) п мегалодонтима, и у њима интеркалације слатководних творевина с унионима н слатководним нужевима (УегћапсИ. с1. к. к. §ео1. К. к. 1900. год. стр. 147). Како је ово уплетање слатководних творевина у сред Тријаса алпијскога типа заиста досад јединствена појава, то је и заинтересовало Буковског да приликом картирања у јужној Далмацији 1901. год. разгледа и овај терен. Потврдивши у главном Гримеров проФИл, Буковски је детаљније изводио и описао поједнно катове у њему, израдио _је и детаљну геолошку картицу терена с многим подацима о правцу и паду слојева, и на крају чланка додао поучно упоређење овога тријаскога терепа с Тријасом у јужној Далмацији, чија разлика у толико вигае изненађује што је одстојање врло мало." 8. Проф Свет. Тадовановић, приказујући скоро добивену расправу нроФ. А. Корнхубера ОреИозаигиз ВиссШсМ,, ете пеие 1'о8зПе ЕнКсћзс аиз с1ег ип<;егеп Кге1(1е \оп Бе81па 111 Ва1таИеп (Аћћапс11ип§еп (1. к. к. §ео1. К. А. XVII 5), говори о палеонтолошким особинама новога рептилскога тппа ОреИозаигиз, који је нађен у каменим мајданима источно од Читавекје на далматпнском острву Хвару, чувсном с многих фосилнпх риба и гуштерова, које је до сад лиФеровало. У исто време саопштава и напомене, које је иоводом Корнхуберове расправе објавио загребачки ироФесор Горјаповић (Ени §'е Ветегкип§еп 2и ОреИозаигиз ВиссМсМ Копгћ. УегћашИ. с1. к. к. §ео1. К. А. 1901. год. бр. 11-12). 9. Проф. Чед. А. ИегровиЛ реФерује о саопштењу потпуковн. Томе Жнглиша лондонском геолошком друштву Соаћапс! Ре1го1еит-БерозЈ1;8