Просветни гласник

Б Е Л Е Ш К Е

659

Један други завод сличнога карактера јесте Дрекселов инетптут у Фнладелфнји, са потпунну ! именом: Тће Бгехе1 ЈпзШи(;е оГ Аг(:, 8с1епсе ап (1 ЈпЛизЈгу, којн је осиовао банкар А. Ј. Дрексел, спн једпога сликара досељенога из Тирола н долштјега баикара, којн је откорен 2. ееитембра 1892 године а заснован капиталом од два милиона долара, од којих је једпн милнон уложен у зграде и намештај а други иримењен за паставне диљеве. Том инстптуту припада библиотека са више од 10000 свезака н један вештапкозанатлпјски музеј за тексгилне еспапе, керамичну индустрију, дрворезе, металне радове, радове од слонове кости, везове и т. д. Институт ича шест одељеља: 1. за занатске курсове (тесћаше аг(8). 2. трговачко одељење (ћибЈпезз (1ераг1гаеп1), које се састојн из трговинског курса н једног курса за степографију и за писање на писаћој машини. 3. одељење занатлијско, састоји се из курса за кување и занатлијског куреа за кројење. 4. Семинарско одељење, где се спремају учптељи за дртање, изучавају прнродне науке, телесно вожбање, ручни рад, кување, крој<'ње и пеглање, а спрешају п чпновници за Сп блиотекарсгво. б. Одељење за прародне науке. Овде се можо добпти зпање нз Физпке ц хемије, а и из поједипих њихових примењених грана. 6. Одељењо за вештину. Осем тога завод има курсове за електротехничаре, машинске инжињере и машинске раднике. Трећи завод ове врсте јесте Армур институт у Чикагу, отворен године 1893, а основао га је Армур познати Филантрои из Чикага, који је у том цпљу утрошио од прилике три милиона у новцу и имању. Он чпни у Тикагу оно, шго Пратов институт у Њу-Јорку и Дрекселов у Филаделфији, али на шпрем основу, и још више улазећи у иојединачне потребе. И Армуров пнститут се дели на одељења; има их за ручнн рад, за машивско инж.ињерство, за електридитет и електро-техппку, за рударство и грађевииарсгво, за домаће газдинство, библиотекарство, вешгину, дечје баште, и трговпну. Осем то;а завод има велнку салу за борење, технички музеј и библиотеку. Сваки од ова три завода представља, као шго рекосмо, но један комплекс разних завода, и овде су одељења општег васпигања са стручним одељењима иодведона под једну унраву. Стручни одсеци су свуда снабдевени са потребним алатима и лаборагоријама. Процентуални одиос између 0Д' љења за оппгге образовање и стручних, у разним заводима је различан. Последња два завода више нагињу сгручном образовању. Институт у Чикагу, може се исгина иазвати институтом у толико. у колпко и оп садржп одељења разног карактера, али претежно за опште образовање (дечје башге, народну школу, реалну школу, гимназију); па и јавни курсови такви су. Као сгручни завод може се само сматрати учитељски семипар. Даља разлика од напред поменутих завода лежп у томе, што са заводом нису у вези сгручни алати и лабораторије. Лабораторије у инстигуту у Чивагу не служе етручипм циљевнма већ цнљу опште-васаитие наставе у природним наукама. Видимо, дакле, како у Америци постају васпитпи заводи са свим новога комнлекснога типа. Свакако не треба сматраги за назадњаштво то, што се код нас у Европи готово нигде не виде такви комилеисни типови: ми смо и у нашем образовању већ даље диференциранн ного Амерпканци; свака таква диФерепција, пак, предотавља с друге стране већу поделу рада а тиме и по једаа виши ступањ у развитку. * Најстарпјп споменпцп прскога језика. — У Тћезаигиз Ра1аеоћЉегтсиз аздају Еаглези "УУИћпеу 81окез и Јоћп 81гасћап збирку најстаријпх споменика . и*