Просветни гласник

530

иросветни гласпик

У наставном плану данашњих народних школа налази се и земљоиис као наставни предмет. Он спада у групу реалија и предаје се у сва четир разреда ниже народне школе. У старим основним школама, где је главну улогу играла наука хришћанска, није било реалија, па ни земљоииса. Њихову важност у настави истиче јаче Амос Коменски, који, препоручујући, да у наставни план уђу и реалије, препоручује и земљопис. Ну ипак је нрошло доста времена, док су се Коменскова начела почела и у иракси да изводе. Земљопис, као паставни нредмет у народну школу уведоше први пут филантропн, крајем 18. века. На то их је наЈвише подстрзкао Русб, својим излагањем у „Емилу." Од тада, земљопис осваја место у свим плановима, игго су се проиисивали за народне школе. Очигледност је још Коменски истакао за главно наставно средство у настави овог предмета, иа су то за полазну тачку узимали и други недагози. Од те полазне тачке ишли су у земљописној настави филантропи, па и отац модерне педагогике Хенрик Песталоци. Но € даљим извођењем наставног плана, ишло је мало потеже н у тражењу правог пута, како би се истакнути циљ ностигао, посташе ови методи у земљописној настави: а) аналитички, — који отпочиње наставу у земљопису посматрање.м земне кугле, а свршује је тачним познавањем отацбине. Овим методом се постизава успех само с одраснијим ученицима, који из земљониса већ имају претходну спрему; он се за почетнике не може никако препоручити. И ако су многи географски писци прихватили овај метод, ииак је мало иедагога, који га ирепоручују (Нпмајер, Грефе, Вајц). б) синтетички, који за полазну тачку земљописне наставе узима место и околину (завичај), па после прелази на ширу отаџбину, а тек на крају узима земљу, као нланету. Један од најславнијих геограФа (Ритер) одушевљавао се много за тај метод, који су после прихватили и многи славни педагози Несталоцијеве школе (Харниш, Денцл, Дистервег, Гразер). Ну ово,м методу се ипак замера то, што се тек после три или чегир године може добити јасан преглед о земљи као планети. в) синтетичко-концентрички, по коме дете већ на најнижел ступњу добива преглед свега што спада у земљописну наставу. Он наставно градиво распоређује по концентричким круговима. Први је тако почео да ради Кернер & за њим су пошли: Кер, Дитес, Оберлендер. г) асоцирајуЛи метод, по коме се предаје или геограФија с историјом, или се с том групом спаја и група свих осталих предмета. Ту комбиноваиу групу наставних иредмета назвао је Харниш иознавање света (\УеНкип(1е). Но, нити је комбиновање земљописа с историјом, нити комбиновање једног и другог с јестаственицом, могло оправдати истакнути циљ свих тих наставних прет,мега, с тога су се за тај метод педагози слабо одушевљавали. д) конструктиван, који узима цртеже карата за најважније средство у земљописној настави. Овај метод потиче од Агрела (1832 г.). Он је иосле разрађиван од многих чувених географа (Капс, Лозес, Оиерман, Равенштајн, Сидов, Фогел, Делич, Штеснер и други), и ја бих далеко отишао кад бих о свима њима овде писао. Не могу се упуштати у шире излагање тога. метода, но, свакако морам констатовати, да је карта главно средство у земљописној настави, али се ипак циљ земљописне наставе не може постићи једино тим путем. Сад ћу упоредити наш прописни наставни план и програм за народне школе са свим наведеним методима, да видимо у ком и каквом односу је он према њима.