Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

551

•са трн имена: Рујно, Стари ЈВлах и Рашка, којом су обухваћени ужички, руднички (јужпа половина) и крушевачки округ. Зашто је писац морао баш да узме сва три ова имена? А осим тога он и не каже нигде, шта се рачуна у Рујно, шта у Стари Влах а гата у Рашку. Морамо јога да га запитамо, и гата ће да му значи овакав натпис на 43. страни: „Преглед Рујна или Старог Ђлаха — Рашке "? А у самом том прегледу налазимо ову реченицу А Стари Влах добили су ови окрузи име с тога гато су у давнашња времена по нлалинама ових округа пасли пастири многа стада стоке а пастири су се називали Власима". Према овоме излази му као да се сви ови окрузи зову Старим Влахом. (Није ни правилно објашњењо имена: Стари Влах). Рујно није ни близу онолика област као Стари Влах, и пре би се допустило, да се оба прва округа — руднпчки и ужички — обухвате именом Стари Влах. Али пошто би онда крушевачки округ остао усамљен, налазим да не би •било погрешио узети за сва три округа име: Рашка. Њиме не само да би се могло обухватити највећи део тих округа него би се могло проширивати и на даљу околину, парочито на југу. Оииси нојединих округа у главпом могу да поднесу и по обиму и по врсти унетог материјала. Али се понегде нађе и замашних погрегаака. Тако: У београдском округу именује се Вс/ган (с. 20) као планина. За њега вреди исто пгго је речено и за „планину" Вис. Па стр. 22 има једна сличица Београда, са које се баш нишга не види. Требало је, да се писац увери, да ли ће та слнка штогод вредети, пре него што је унесе у своју књигу. Није истина, да се равница смедеревског округа поред Мораве зове Поморављем. Она има друго, чисто народно име. На 30. стр. каже г. учитељ, да је ваљевски округ најмањи у Србији, а па стр. 83. узима, да је најмањи смедеревски, затим београдски, па тек после овог ваљевски. Колико је ту неггажње! Врање и Ужице писац редовпо зове: Ђрања и Ужица (а тако и остале падеже употребљава од тих облика: 2. п. Врањв, Ужице, 3. п. Врањи, Ужици итд.), и ако је могао и са својих карата научити, како се правилно зову та места. На стр. 36. налазимо, да се место рођења Кнеза Милоша зове Средње Добриње. Ово је морао сам писац измислити, јер сав остали свет зове то место Средња Добриња. Међу овчарско-кабларским манастирима (с. 40) помињу се у књизи неки, који су сад затворени и напугатени, а не помиње се Сретење које је сад тамо понајзаатнијн манастир. Стари Пореч (садашњи Доњи Милановац) није се преселио с осгрва због зпмњих ледова него због тескобе и уопште због незгода за саобраћај. Кучај планину назива г. учитељ час Кучајским час Подгорачким Вланинама. А свакако да му се на те планине односи и на 56. стр. име: Еучајничке Планине (у Крајини), које ипаче нигде не постоји. Лесковац је писцу после Београда и Ниша највећа варош у Србији (с. 64. и 84). А шта ћемо рећи за Крагујевац? На стр. 64. у оппсу тоаличког округа говорећи о лековитим водама, писац каже: „Најчувенија је топла вода Бања у срезу алексиначком". Ово је заиста чудповато и служи као доказ грдне непажљивости. Зар је срез алексиначки у топличком округу? А ено на стр. 66. г. учитељ сам вели, да топлички округ има само три среза: добрички, косанички и прокупачки. Тзердап зове именом: Ђердапске Клисуре (с. 78).