Просветни гласник
надрт иредлога здкона 0 пародним школама
593
Чл. 48. Кад се наставник (наставница) први пут уводи у дужност, он полаже, чинодејством меснога свештеника, а у присуству меспога гакодскога одбора, ову заклетву: „Ја, Н. Н., ступајући у наставничку сдужбу, заклињем се свемогућим Богом, да ћу Ераљу Србије Александру I. бити веран, да ћу се Устава савесно придржавати, да ћу законича и законским наредбама власти бити иокоран, да ћу своје наставничке дужности ревносно и тачно вршити, и да ћу се клонити свега онога што се не слаже с мојом службом. Тако ми Господ Бог помогао и тако да могу дати одговор на његовом страшном суду." Наставника уводи у дужност управитељ, а где овога нема, председник школског одбора. 4.1. 49. Наставник може оставити учитељску службу само онда кад му Министар уважи оставку. У противном случају, неће му се рачунати нређашње године службе, ако би се опет вратио у службу. Ако наставник без одобрења и без довољног оправдања, изостане од своје дужности седам дана у месту, или петнаест дана на страни, или ако не оде на нову дужност за петнаест дана, сматра се да је оставио учитељску службу, и његово се место оглашује за уаражњено. Чл. 50. Владање учитеља, учитељица и осталих наставника и њихов рад у школи оцењују управитељи и надзорници, ирема овом закону, и према закону о чиновницима грађанскога реда. Надзорници воде о том засебан сиисак, у ком се бележе нарочито: спрема и способност појединих наставника; правилност школскога рада, марљивост и савесност у вршењу службе; успех у васпитању к настави, који су они постпгли у школи према прописаним програмима, и узроци неуспеха; понашање у школи и владање у породици и у друштву. Нрема томе се оцењује, да ли наставници заслужују признање и похвалу, или негодовање и казну. Ближа упутства о том прописује министар, на предлог Главнога Нросветног Савета, а по саслушању Надзорничкога Савета. г. Кавне. Чл. 51. Наставници који се огреше о своје дужности, казне се, и то указни чпновницп по закону о чиновницима грађанског реда, а остали према одредбама овога закона. Еазне су: 1.) опомена; 2.) укор; 3.) губитак плате од три дана до три месеца; 4.) премештај у друго место без накнаде селидбених трошкова; 5.) отпуст из службе без губитка стечених права у случају повратка у службу; 6.) отпуст из службе с губитком неких или свих стечених права. Казне се одређују према величини кривице, према околностима које олакшавају или отежавају кривицу, и према томе да ли се наставншс казни први пут или се казна понавља. просветни гласник, II књ., 5 св., 1902. 40