Просветни гласник

610

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИћ

1. ИЏС: енклитични су облици е1џ(, 2<ттС(г), а<тџег, естге, е1вС(г), кад се употребљавају као свеза (сори1а), а кад значе: има, јест, онда су акдентовани. 2. Каже се е<тп,р (мј. естт(г): а) на почетку реченице : естпр оутмд; б) кад је = има, јест: е<тт1 ЛСхцд 6 <[>0а).^6д; в) кад ]в~е%е(Тт1(у), допуштеноЈе, може се: еат1 <р^уе1у, е<тт1у 16е1р; г) у: о<јх е<тт1(у), е1 е(Тп,(у) шд е<тт1(у), хаС е'(7гф'), </.),)■ ебт1(у), тоЂт е<Тт<(г). Биљешка. Каже се хиХод <Г е<ТтСу (мј. де е<тги>), лоААос <Ј' е1<тСг> итд. 3. Акценат у е1џС и у е1џ1 кад су сложени с приједлозима: У инд. сад. врем. и у имиерат. помиче се акценат (с облика од 1 или од 2 слога) на приједлог н. пр. лацецм., ладктЗ!., апеци, ашд-/,, ади: лацтјр, ладТјџег итд.; тако и лад&бта!,, алестта<, итд. 4. хдгј треба, ориз ез!. хцтј се саставља с облицима глагола е'цгС те имамо: Јпс1. Х9'1 (зс. еатСг), сош. хп, ор4. х?*'Ч, Х9Ч^ а ^ раг1. х$ ео!) р нн1ес1., гтр! ХЛ^' или ехаЈју.

101. х;<ц(/л лежим, хаУ-цџас') сједим, зес1ео

ргаев.

хеС-џа1

хаУц-џа/,

Ги1. хеС-<то /Ј,а<,

за Ш .хаУ -ебод [1а1

хе1-<Та1

ха^}гј-<Та1

хеС-гтгј

(од х.а&е^оџаи)

хЕ1-та1 итд.

хаОг\-та< итд.

хе С-<Тета1 итд.

ппр1.

хе1-<То итд.

хс&д-ц-во ИТД.

1трГ. 1-хеС -(ЈГЈР

е-хаУ-јј-џгјр

1ПГ.

хе1-<т!}а<,

хад-ц-стд-а/,

е-хе1-<то

е-хаОц-ао

раг1.

хеС-џег^о с 3

хад-?ј-џеродЗ.

е-хе<,-то итд.

{■-ха&у-то итд.

Виљ. Акценат се у глагола у.еТџа!,, кад је сложен, помпче према почетку само у индик. (и у императ.) н. пр. лацд.хеш<и, ул6хе1та<,, (лацахемто).

102. Дуал 1. Дуал у декдинацији има два облика: у I. декл. II. декд. III. декл. један за пот. асс. уос . на: - а, -ш, -е, други за §еп. с1а1. на: -ам, -о<,р, -о<г, н. пр.

') Прост магод уџас, цаси, />ога< итд. само у ијесника (кид-ццои је сдожен). Уз § 101. Коијунктив се и оитатив мало кад употребљавају н. пр. у.кцхм, ке< оута<, ш.глхо, ( етч-) хе01Гто — ха &сјџг&а, (у.адгџг.у И.1И у.аОо^и/у). Ове задње облике замјењују конј. и оптат. од ха&е^оца^.