Просветни гласник

НАУКА И ИАСТАВА

771

4) Прошасти прпдеп с аористом глагола бити склапа иогодбсни начин (кондидионал), само што тај аорист нема у трећем лицу множине бигие већ би. Разна значења која казује погодб. начин не казују се у грчком п латннском неким сличним склопом, иего се она означавају додавањем нарочитих наставака на саму основу, т. ј. настав. за оптатив у грчком и наставака за конјунктив у грчком и латинском. Нека сличност наступа само онде, где су ти облици од перфекта па су још описани. За наш је задатак, иетина, довољно само споменути склопове у које улази прошасти придеи, али није с горега, нарочито овде, ако се мало позабавимо п самим значењем. Пре свега индоевропски оптатив узео је у словенским језицима службу императива, а за оптатив настуиио је склоп од потребног прошастог придева н оптативних облика, бимк, ки е1с.: рекл-к киук = Иуоп> е1гјг (г= Хеуо1Џ1). Тај је склоп још у старини потиснуТ другим (рЕклт* к г в.1^"к), који је имао значење аориста, и тако је стари описани аорист р ( к л к постао словснски оптатив или боље рећи кондиционал, јер жеља, коју би тај облик требао да има, није ништа друго него узвик, а код узвика се гледа да буде што краћи (ватра!) и с тога бтпадају лични облици бих, би итд., те као оптатив, већином служи сам прошасти придев (срећан био ! — 8?5 'ЈеНх !). Тако је нашем склопу поглавито остало оно друго значење, а то је да казује нрироке у којему од два дела погодбене периоде, и отуда му назив погодб. начин (копдиционал). 2 ) Дакако он по где кад зиачи жељу или је из оне основне улоге добио друга нека зпачења. а) Главна је служба кондиционала да казује с једне стране могућност или општије рећи извссне радње у ногодби, а с друге радње које стоје до погодбе или боље рећи радње којпх остварење зависи од остварења погодбе. Оп дакле казује радње (једну пли обе) које се везано јављају н чине целпну, погодбену перноду. Сама пак погодба често се крије поред кондиционала, а често је неодређена, те кондиционал сам собом предетавља погодбену периоду. Испуштањем погодбе развиле су се још неке његове службе, код којпх се често једва може осетити да претпостављају какву погодбу. Да видимо сад како ту главну улогу тако н та нзведена значења. а) Као што рекосмо најчешћа је, управо. основна, служба кондиционална, да казује радње погодбене природе. Погодба (зависна реченица) која се замишља као могућа наводи се свезом ако, и радња се у њој, ако је више сумњива, обично казује кондиционалом, али не мора. Следовање из такве погодбе (радња у главној реченици) час се мисли као сумњиво, могуће само, а час као поуздано, и према томе се негде казује кондиционалом, а негде не казује.

2 ) Универзитетска иредавања д-ра Маретића.