Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Историска Педагогика за учитеље и учитељице српских народних школа, написао IIетар ДесаотовиК, управитељ Учитељске Шкоде у Адексинцу. Издање Дворске Књижарнице Мите Стајића у Београду. Стр. I—Х1У и 471, на обичној осмини. Цеиа у лепом повезу 6 динара. Васггатање је заједнички посао и учитеља и родитеља. По томе и наука о васпитању може и мора донекле подједнако интересовати и родитеље и наставнике. Но теорија васпитна може бити донекле и сухопарна а пракса њена и једнострана, настрана, па мозвда и досадна. Али има једно поље, на којему се доиста могу сусрести и наћи подједнака интереса како родитељи тако и сви васпитачи по проФесији. То је разеитак еасиитних идеја у ирошлости. Видети, како су разнп народп од најстаријих времена поступади у послу васпитноме, и чути шта су и како су мислили о њему највећи умови човечански и како су се те мислп примењивале и каква рода доносиле, то доиста не може бити без интереса за свакога човека, који мисли. А ово овде опет неће бити просто задовољење интереса духовнога, него ће бити и од огромне добити. Слушајући све то и размишљајући о томе, ми ћемо све то доводити у везу са својим поступањем у васпитању, било домаћем или школском, и изналазићемо све више шта у њему не ваља и избегаваћемо га. А то не само што ће увећавати нашу личиу срећу, него ће иовећавати и добро деде наше, нашега иодмлатка, а отуда и народа нашега и опет срећу нашу и добро наше. А то је плата довољна. Међутим ово је у толико и потребније, што је васпитање један од најсложенијих и најмучнијих послова и најтежа дужност од свих што их оба пола имају у животу своме. * Од дела, у којима се износи овај развитак васпитних идеја ми имамо на своме језику (у Краљевини) само једно озбиљније, а то је Историја