Просветни гласник

702

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

РеФерат г. Предића гласи: Г^лавиом Просветном Савету Главни Просветии Савет, писмом својим од 14. о. м., Бр. 36, изволео ми је упутити на оцену ]џбенпк „Земља. Основна знања из Земљописа за првп разред. Саставили С. Антоповић и Т. Радпвојевић. Београд. 1901." Ја сам ту књижицу пажљиво прочитао и имам част саопштити Савегу свој г.уд о њој у овом што иде. I. Да ли је овај уџбеник израђен тачно по најновијем програму који је од Главног Просв. Савета усвојен и од г. Министра потврђен — у оцену тога питања не могу се овде упуштати, јер тај програм нисам имао при руци; али, иошто ми је сам г. Антоновић, као члан комисије за израду програма за ГеограФију, казао да је овај уџбеник израдио тачно по томе програму, то немам разлога посумњати о томе. ПГго се тиче вредности саме књиге, мој суд о њој укратко гласи: да је израда одлична и да се ова књижпца може сматрати као најбољи од свију досадашњих, мени иознатих, уџбсника те струке, јер: распоред је научнога градпва врло подссап; пзлагања су кратка, јасна и деци лако разумљива; језик је чист и леп, а и сама спољашња страна књиге (формат,. слова и хартија) за сваку је пох.тлу. II. Осим неких крупвијих погрешака (а без њих у нас већ не може бити нн једна књига), које су писцп сами накнадно опазили и у послатом ми примерку исправили — као на пр. на стр. 18. („Влашићи" м. „Велика Кола"), 5. („круга" м. „лука"), 8. („северу" м. „југу") н 43. („Куку-Нор" м. „Лоб-Нор") — нашао сам још једну малу погрешку на стр. 45., у 12. врстн оздо, где стоји „Уте", а треба „Јуте". (Оне крупнпје грешкз требало би накнадно штампатн на засебним листићима и прпложитп их књизи ради исправке). III. И ако јр стилизација у овој књизи врло добра, ииак, да би се ученицпма I разреда одузео апсолутно сваки новод нетачном схваћању поиеких места у тексту, држим да неће битн на одмет неке моје напомене, којима би се писци при евентуалном штампању трећега издања ове књиге могли користити, ако их нађу за умесне. Тако: 1. На етр. 2,, аод бр. 1, где се наводе докази за лоптаст облик наше Земље, могао се, уместо звезда, поменути Месец и Сунце , као најближа нам небесна тела, јер се лоитаст облик на звездама, које ученик види увек само као светле тачке, не може видети без дурбина, па и онда само на иланетама. 2. На етр. 4., врста 17. озго, стоји: „Запад је према њему, где оно залази". Оно „њему" може се односитн и на „Сунце" и на „Исток", те би било јасније, кад би се казало: „Занад је на оној страни неба, где Сунце залази". 3. На стр. 5., врста 5. оздо, стоји: „...магнетна игла, која се може слободпо кретати на све страпе", а требало би лред реч „може" додати још „у хоризонталном правцу", да пе би деца помислила да се та игла креће п у вертикалном правцу (горе и доле). 4. На стр, 14., врста 4. озго, где је говор о жарком појасу, стоји г да се тамо разликуЈу „управо два доба: жарко (сушно) и хладно (кпшно)". Треба да стоји само „сушно" и „кишно", да не би реч „хладно", стојећи у супротности с називом жарки нојас, реметило у деце цојам о томе појасу.