Просветни гласник

128

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

.долази: , Реченица не може бити без личног глаголеког облика." Ако то -стоји, зашто није тај додатак ушао у одредбу реченице, као што је учинио 1>г. Г. ДУШотИгег у својој синтакси, којом се г. Лукић служио. ДеФиниција реченице гласи у ДМПотЛ/ег-а: „Е јп 8а1г 181 <1ег зргасћНсће АивДгиск е1пе8 беДапкепв пи! 2ићШепаћте егаез Уегћит НпЛит." Израз „ јш 1 2ићШепаћте ејнев Уегћит КпНит" много је бдажи од категоричне тврдве г. Лукића, да не може бити реченице без личног глаголског ■облика; јер такве речениде износи он у § 14., не казујући, да су то реченице без подмета — реченице једночдане, именичке — већ ређа ио 'Ворђевићу 1 номинативе по њиховом значењу; а ипак су сви ти номинативи реченице епиФонематске, а тим је баш речепицама ирва баква — номинатив. Нитање о склопу реченице, о члановима, без којих ње у опште не може бити, и данас задаје големе муке научницима и -сматра ее за једно од потежих у сувременој липгвистици и философији. С тога не замерамо г. Лукићу, што је с обзиром на неразвијени ум детињски обишао оне тешкоће тумачења једне непознате количине другом, и што је говорио еамо о значењу тих номинатива, али бисмо желели, Д а У ДРугом поправљеном издању своје књиге дотера деФиницију реченице према Виломицеровој. У § 2. говори се о подели простих реченица по (садржини) значењу на: нриповедне, упитне, заповедне, за жељу, за усклик. Тако се деле реченице по модалити, а по садржају разликујемо реченице једночлане (бесподметне) и двочлане (с подметом и с прироком). По облику пак деле се реченице на аФирмативне и негативне. Негативне су писцу реченице, „ ако ее у њима што одриче ." Да је ово погрешно, ласно ће се увидети из реченица, које су аФирмативне, и ако се у њима нешто одриче; на пр.: „Зашто ли изгуби моје благо без икакве напасти." _Ја ћу ићи, макар ћу не доћи." „Поступа са мном не као брат него као душманин." Одречна је реченица само онда, кад се глаголом, који је у нрироку, одрече подмету оно, што се о њему говори.

1 II. Ђорђевић (ор. е«. стр. 30—32.) а.) Номинатив - ускдик, који озпачава наше чуђење, дввљење, тешкање итд. Примери су свакидашњи: Несрећа! Штета!... Гроб неопојан!... Сиромах учитељ! Чудни људи! 5.) Номинатив за показивање...: а)без прилога: Ватра! Дани комад!.. Гроб неопојан!... Вредан човек! — /Ј.) с ирилозима: Ено три сироте девојке без оца и мајке! Ево теби везена кошуља. Ето књига, два рођена брата. в.) Номинатив за заклетву: овамо мислимо долазе и примери за молбу, за ноздрав итд...: Бог и душа! Вјераибог! Бог тиибратска! Божја кућа и ваша, г.) Номинатив за натпис, за набрајање итд.... Тако имамо а). у народномјезику: Брат: пуна су ти уста, Приј атељ, ал' код прте трпезе, пуних чаша... /3.) у књигама: Српска синтакоа. Кнежевина Србија. Овоме је додао г. Лукић још једну тачку, којој ту нема места, јер у њој предикативни номинатив као заменик инструменталног долази као предикатив у реченицама двочланим (с подметом и с прироком).