Просветни гласник

ШК0/1СКИ ЛЕТОПИС

ИЗВЕШТАЈ НАДЗОРНИКА НАРОДНИХ ШКОЛА ЗА ГРАД БЕОГРАД Први тромесечни извештај за школ. 1902.—-1903. год.

Госиодину Министру аросвете и црквених иослова Кад сам примио дужност надзориика народних школа за град Београд, ја сам отпочео тај посао са надом, да ћу са својим наставницима моћи потпуно одговорити захтевима чл. 2. Упутства надзорницима народних шкода који (чдан) тражи: , да се рад у народним школама врши правилло, по закону и законским прописима и уредбама, а према захтевима модерне науке о васпитању". Претпоставке на којима сам оснивао ту своју наду биле су: 1. што су београдске народне школе увек и на време снабдевене свима потребама за рад, 2. што ученици у њима немају да се боре са тешкоћама, које морају да саплађују они по градовима и селима у унутрашњости и 3. што сам претпостављао да престонички наставници народиих школа заузимљу своја места по својој снреми и, будући у нашем културном средишту и имајући сваки дан нрилике за своје усавршавање, да они друкчије неће ни моћи ни хтети радити, него онако како „захтева модерна наука о васиитању". Али како се посао наставнички у народним школама не свршује у једном кратком времену, него траје више година, за које се време употребљује читав ред мера или средстава; како једни исти ученици и ученице за то време промене по неколико наставника, то је поред овако добрих погодаба потребно да у раду свих тих наставника има јединства. Они треба сви да имају један исти поглед на рад и подједнако да схватају прави задатак свога васиитачког носла, и да су сложни у средствима, која ће се употребити за постизавање задатка васпитног. Зато је било потребно да све наставнике упознам саједним планом, по коме ћемо сви заједнички радити на том нашем послу, јер ће се само тако моћи полако и постепено остварити онај васпитни задатак, што га има народна школа. У тој сам намери одмах, после прве походе свих одељења ради месног упознавања, сазвао све наставнике на ирво веКе учитељско на коме сам им саошптио програм нашега рада.