Просветни гласник

19*

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА .291

Тако нсто познато је, да љубитељ иесншптва у својим радовима често удара у новачење, како би се разликовао од дотадашњнх песнпка. Овде се као иовапење јавља врло чест прескок, — метрнски појав, којн се ређе на-лази у срнском уметничком песништву. Прескок истина даје неким местима овота спева потребну оштрпну, али каква је корист од тога, када се овај обрт метриски унотребљава и сувише често, те на многим местнма мрачи смисао и отежава читање овнх и иначе тешких стихова. Још се у овом спеву опажа ретка иоЧетничка смелост у томе, што се нисац подухвата да напише спев од 5000 сликованих стихова, а пре тога није огледао своју снагу у мањпм радовима. НГта је дало повода пнсцу за оволику смелост? — Неуснех, који дрлази као награда за оволики рад, сасвим је прпродна последица толиког прецењивања своје творачке снаге... Овакав рад довео је као последицу то, што се у целом спеву од десет штампаних табака не може наћи нж једно веће место, које би било изведено равно, изразито, укусно, те да се може докламоватп или лепо читати. Цео овај спев одаје недовољну спрему за посао и оскудицу разбора, критике и укуса. Поред тога видн се, да нису сви делови рађенн с подједнаком пажњом: понека уводна места израђена су боље него велики призори, н спОредности (особнто предања) изведене су пажљивије него најглавнија места. Али правда захтева, да не нрећутим, како на многим местима избија пишчева воља за рад и љубав к предмету и послу. Још се опажа, да су епска места мпого боља од лирских, што је знак, да писац има воље, па и дара, за енско песништво. Кад сведем сва ова опажања, ја на иостављено питање одговарам: овај спев не може поднети за поклањање ученицима народннх школа о годишњим исшггима. И овом нриликом, као и пређе, изјављујем, да школској омладини треба давати у руке узорита дела, која ће целокуииом обрадом производити на младе читаоце најлепше, трајне утнске. Спев Два дива није такво дело. Исто тако мислим. да овом сиеву, који овако несмпшљено и површно ирича о знаменптом таковском устанку, нема меета у књижницама ни народних ни средњих школа. 18. Фебруара 1903. г. Београд. Захвалан на поверењу Милутин Е. Драгутивовић вроФесор Вукове гимназије. Према овоне реФерату г. реФерента Савет је мишљења: да се ова књига не може ирепоручити ни за књижнице народних и средњих шкода, нити за поклањање ученицима народних шкода о годишњим испитима. Г. Мидутину К. Драгутиновићу, у име хонорара за реФеровање о овој књизи, одређено је четрдесет (40) динара. VI Ирочитани су реФерати г.г. д-ра Душана Рајичића и Димитрија Ј. Путниковића о „Рачуници за III разред основне школе" од учитеља ДрагомираМ. Ћосића, који ју је у руконису поднео и молио за одобрење, да се може употребљавати као уџбеиик у народним шкодама. РеФерат г. д-ра Душана Рајичића гдаси: