Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

ПРОДЕС ИСТОРИЈЕ ЧОВЕЧАНСТВА И ЊЕН ОДНОС ПРЕМА ДРУГИМ НАУКАМА

(НДОТАВАК) V. А да би се нешто разумело мора имати сталности, поетојаности у кретању и тек ту има законитости. Нрирода је била достигда стуиан, иостојаности и законитости кадјује човек почео посматрати и изучаиати. И за дело време историјског живота човековог не само гато се спољна природа није мењада, него ништа природно ни у човеку. Човек и данас има пред собом ову исту природу са истим механнчким и физичким , хемијским и биолошким појавима и процесима, која је бида и који су били и пре тодико хиљада годниа кад је човек први пут погледао сдободним оком око себе. Природа се у гдавном није променила док су се људска мишљења о њој ненрестано мењада. Кад та разна, сукцесивна миш.вења човекова о нрироди и о себи не би бида истинита т. ј. природна, значило би да су сва доба до данас, са свима системима друштва и ума, дажна, те по томе да их није требадо ни морадо бити. А пошто је таква неисторијска т. ј. ненриродна поставка апсурдна, т. ј. немогућна, онда су промене људског мишљења о спољнем свету основане на законима саме природе човекове, т. ј. да је тих промена морадо бити. Ум човеков морао је пролазити разне Фазе свог развитка, и те Фазе мораде су бити нриродни ступњи природног процеса. А ношто човек никад пије могао видети битне промене у нрироди (јер се природа у гдавном не мења од како је човека иа земљи) па да тек онда промени своје мишљење о њој, поштојевидео промсне на њој и.. у њој, то су те промене мишљења човекова природне и законите, онђ. су-само дадеки рефдекс, апстракција нромсна у самој природи, те с^. ЈГромене које бивају у људскнм мишљењима мораде бивати и у еамсу нрироди много пре него што је човек и ночео мислити о при-