Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

обо

Каткад се додаје певаае и гимнастика. За време, док наставник ради с једним разредом, друга два разреда раде посао, који им наставник зада. Али овај програм, онакав какав је, није развијен, како у појединостима, тако и у цедини. Настава и образовање врло су различити у овим школама. Успех зависи од многих погодаба, које често пута нису испуњене, као: од материјалне помОћи, од интелектуалног ступња месне средине, од погодаба за живот, од радљивости и активности васпитачеве, као и од његове способности, и од педагошког надзора. Тамо, где су ови услови испуњени, поред гореименованих предмета уче се још и: елементи историје, геограФије и природних наука. Због краткоће трајања учењај резултати у основ. школама слаби су, и норед добре воље и напора наставничких. Курс од три године врло је кратак, да би ученици за то време могли стећи бар најнужнија знања, а нарочито узевши у обзир, да школска година не траје дуже од шест до осам месеци. И не само то, да не могу научити све што .је потребно, већ се чешће дешава, те и научено побораве за дуго време школског Ферија. Постоје и двокласне школе, које трају пет година, тако зване угледне школе Министарства Просвете; али и оне не исправљају опште стање наставе, јер су многобројне, и својим засебним уређењем издвајају се од осталих. Било би врдо корисно, да се законом допусти оснивање основних школа у извесним местима, нарочито по варошима, са 4, 5, па и 6 година учења, као и у Француској, у којој је —• законом од 28. марта 1882. године —. основна настава постала обавезном за децу оба пола од 6 до 13 година. Почетак основне наставе са трајањем од шест година изискивао би концентрички програм, као и онај наш 1 од г. Греарда, који је 1867. године израдио такав програм за париске школе, и који је програм најзад усвојен за све школе у Француској. Оваким начином, деца која би излазила из школе у трећој или четвртој години, износила би без сумње, истина мања, али потпунија знања из сваког наставног нредмета, који је програмом обухваћен, У Француској овим се постижу сјајни резултати. У толико би то Русији потребније било, где би примена тога донела велико побољшање, а нарочито у варошким школама. У једној држави — као што је Русија — преко је потребно потпуно извести организацију школа (завести курсове за младиће, јавна предавања, уетановити библиотеке, недељне школе и т.д.), јер се без тога не може ојачати н унапредити народна настава, а нарочито тамо, где постоји школа са једним разредом.

1 Француски.

Лрсв,