Просветни гласник

370

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Заузимљивости управе и Земстава треба. додати и заузимљивост појединих друштава, која суделује у делу народног просвећивања и образовања. 1898. године било је 193 оваква друштва са 36.200 чланова, и са годишњим буџетом од 441,160.288 коијејки и резервним фондом од 685,077.257 копјејки. 111 ових друштава помагало је ученике, 47 учнтеље, а 35 иомагало је ширење основне наставе у опште. Ова друштва 1891. год. имала су 61 завод за општу иди проФесионадну наставу, 37 бибдиотека и читаоница, 18 књижара за продавање књига и школског материјала, јавних предавања у 7 разних места, 6 иосредничких бироа за налажење учитеља, 5 заједничких станова за учитељску деду која се у вароши школују, 3 летње болниде за децу, један педагошки музеј, музеј за природне науке, ФотограФски атеље, један дућан чаја (чајџииица) који се бесплатно давао, и дечју башту (забавиште.) У једној бедешци о школским колонијама вароши Москве, које су основане око 1887. год. налази се почетак ових установа (забавишта), тако корисних по сиротцу, кржљаву дечицу, У овој брошури налази се доста обавештења о организацији ових колонија, чији нас покретачи интересују. По примеру старе престонице руске, 18 округа су племенито узели иницијативу и основали школске колоније. Међу приватним установама за народно образовање нарочито треба истаћи медељне школе. Оне су основане у 1860. години, а у циљу општег образовања и васпитања све оне деце, која нису могла иоходити школу. Непрестана ревност неколицине апостола ове установе, као и реак-ција, учинише, те ове школе немађаху успеха. Данас пак, настојавањем пријатеља ових школа, оне су узеле нов правац, много бољи и практичнији. Према извештајима, који су изложени у дијаграмима I груне, до 1. јануара 1900. год. било је ових школа на 1875, са 89.045 ђака обојег пола. Овом приликом морамо истаћи име једне добротворке, госпође АлКевскове, која је у целој Русији позната, као и у својој родној варонш Харкову. Ова је жена узела врло жива учешћа у оснпвању и организацији недељних школа. Осећањем захвалности сви јој за то благодаре. Она је лично путовада на изложбу (у Париз), припремивши сама сав онај материјал. којим ће се боље осветлити настава у недељним школама, како за младиће, тако и за слуге, који се такође обучавају у недељним школама. Где има новчаних средстава, недељне су школе смештене у зградама под кирију узетим; а у оскудици материјалних средстава предавања се в Р ше У Другим школским зградама. Наставници су у недељним школама: учитељи, учитељице, проФесори гимназија, лекари, инжињери, научници. Предавања се држе од 10 часова пре подне до 2 часа по подне. Један