Просветни гласник

наука и настава

439

БошкошЛева оригиналност овде састоји се у томе, што је он пошао од хипотезе да није објектив дурбина, већ окулар главнп узрок појави боја и нејасности слика. С тога је он покушао конструисати дурбин, чији објектив беше од једноставног стакда, а окулар згодно конструисан, и резултати су били сјајни јер не беху бојени ма да објектив не беше ахроматичан. Бошковић вели да ахроматизам, који иначе уди јасноћи лика, може некада бити од користи и то онда,, кад се посматрају звезде близу хоризонта, чија се светлост због нролаза кроз гушће слојсве наше атмосвере ломи и цепа у боје, па се то паралише хроматичким сочивима дурбиновим. Да видимо како Бошковић доказује да може ахроматичко сочиво служити као окулар. Нека нам у слици (8) представља С објектив а окулар. Цепање боја бива у тачци §, окулара. §,Ј су црвени а СгЧ љубичасти зраци. Угао РС1)' је угао, којим се мери поље вида, БЈК је угао који одређује увећање дурбина. Ако означимо Б'СБ — С, онда ће БЈК — пс, п је увећање догледово и равно је Ј ^ тттрг - Бошковић је ранијим својим 1) ОЈЈ . Ош — 1 . ... . радовима нашао да Је—^— величина дисперзиЈе (0 Је угао скретања иризме, т експоненат преламања); за наш случај прсма овоме имаћемо с1т / , \ • — -ј- (пс + с) и ово Је мера за закон дисперзиЈе у сочиву окуларном. За обично стакло је т~~~~р = ^ • Према овоме са обзиром на једначину горњу дпсперзија је мања што је п (увећање) мање као и повећање иоља вида. За место где је величина угла вида равна нули ту нема дисперзије. И тако он покушава конструкцију окулара §§,, који не би имао моћ хроматичку, имајући у виду да се мора водити рачуна и о повећању, без кога не би имали такви окулари практичке примене у астрономији. За овај случај он предлаже комбинован окулар пз два сочпва (види слику 8 и 9 на другој страни). У слици (9) АА је објектив ВВ' НН, је комбиновани окулар. Како се зраци светлосни понашају при пролазу кроз овакав доглед на слици .је .јасно изведено. Како је моћ дисперзије љубичастих зракова (|| §,1) другојачија оддисперзије црвених зракова (+ §,Б) то се може удеситида зраци при излазу из другог окулара НН иду паралелно (тГ || Т.М) и онда је иостигнут ахроматизам. Бошковић је рачуном нашао да одстојање окулара ВВ и НН мора бити 2 / 3 { (Т је одстојање жиже сочива ВВ'). Одстојање пак жиже сочива НН, требадаје равно •/, одстојања жиже сочива ВВ'. (!'). Жижа пак (ВВ) ради јасноће саме слике мора да је за х / 2 1' пред жижом окулара објектива АА. Дворак примећује да је овај окулар Хајенсов, који се и данас употребљује у астрономији. Овим се окуларом просветни глдсник, I. кн,., 4. св., 1903. 29