Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

487

узрока, који могу произвести овакве привремене застоје. Иди су браниоци старих назора јаки ауторитети, против којих је тешко устати а још теже извојевати победу, илл су покретачи нових питања,,задовољени постигнутим претходним или делимичним резудтатима, напуштали даљи рад на њима, а, најпосле, нису ретки ни такви случајеви, кад су таква литања случајно покретана од стране људи, којима је оскудевала толика увиђавност, да би могди предвидети и изву^и све конзеквенце из свестрана претресања њихова, да би могди уочити сву тежину и важност њихова потпуна решења. То, што је историјом наука утврђено за многа важна питања илл открића, десило се и са плазмодезмама. По свој приллци, јак утицај тада опште примљене Шванове теорије допринео је., да се откривене пдазмодезме код Флоридеа ставе у ред безначајних откриКа, као нешто више случајно, изузетно, чију општност да доказује није никоме у то доба ни на ум падало. Тек на 34 године после тога, год. 1880., покреће ТапдТ, понова скоро потпуно заборављено питање о плазматичним везама. Од тада, па све до данас, оно је било акутно на пољу ботаничких испитивања, непрекидно се радило на прикупљању што потпунијег материјала, чинили се разни огледи у разноликим правцима, а све у циљу, да би се дошло до што правилнијег решења у погледу њихова постанка, облика, распрострањености и Функције. Међу већим бројем досадашњих радника на проучавању плазмодезама нарочито се истичу: Гардиније, Киниц - Герлоф, Кол, Артур Мајер, Еула и Штразбургер. Благодарећи њима, плазмодезме су данас констатоване свуда: у биљкама свих систематских група и у свима биљним деловима. Једини изузетак, како изгледа, чине кончасте алге, код којих нису још посигурно нађене. Прилично компликоване методе, као што ће се .видети доцније, помоћу којих се долази до констатовања плазмодезама, чиниле су, да се још до пре две године, и поред толиких радова, често спорило њихово развиће у свима деловима једне биљке. Ослонац оваквом оспоравању давао је Факт, да до тога времена није постојао ни један рад, којим би се утврдио налазак плазмодезама између свих живих ћелија једне биљке, без обзира на разнолика ткива којима припадају; на против, сви су их дотадањи радови утврђивали само за поједине делове које биљке: неки за паренхим, други за сржне траке, трећи за ендосперм и т. д. Фриц Кула био је први, који је у том погледу испитивао само једну биљку, имелу (У1зит аЉит). Његов резултат био је опште констатовање плазмодезама између свих живих ћелија њезиних, како оних што припадају само једном ткиву, тако и између оних суседних, што Се налазе у двама разноликим ткивама. 1 Од тога доба све

1 Вреди доменути, да Киниц-Герлоф лрисваја за овај случај себи право приоритета, наводећи у свом у почетку поменутом раду (стр. 94.), да је он ово исто за имелу просветни гласник , I. књ., 4. св., 1903. 32