Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ИЕИКАЗИ

505

матичке грепше. Прво, рт није особна именица, те се с тога не сме иисати великим почетним словом и друго, то није скраћена реч, па да се иза н>е ставља танка. — Све крајње тачке појединих континената назива ртовима, а само најсевернију европску зове гребеном. То је погрешно. Рт и гребен нису два синонима за један исти геограФски предмет, већ су две разлпчне речи, које именују два разллчна земљописна објекта. — Најјужнију тачку евроиског континента погрешно зове „Рт. ТариФ", у место „рт ТариФа*. Није именовано Јитско Полуострво, на коме је краљевина Данска, а обележена су полуострва много мањег знапаја као Кола и Светогорско. Светогорско Полуострво означено је на карти овако: Св. Г., као што се види изостављена је реч полуострво, која би дала одредбу именованог геограФског објекта. На Балканском Полуострву пише: Балканско Полос. Ту су учињене три грешке: 1. аутор није био доследан узетом принципу, да полуострва обележава увек са П. 0.; 2. погрешно је скратио реч „полуострко"; и 3. од полуострва направио је полострово. — На овој карти није даље именовано острво Крит и ни једно у Јадранском Мору, а означена су Балеарска 0., која су за нас од много мањег значаја. Балтичко Море обележено је незгодно као Источно, а Немачко као Северно. Деци ће бити непојмљиво, зашто се Балтичко Море зове Источно, а Немачко — Северно, кад је прво северније од другога, а оба леже на северо-западној обали Европе. Због тога су много подеснији називи: Балтичко и Немачко, и ако они, које је аутор употребио, нису ногрешни. Азовско Море зове се на овој карти Азш; Азов је град, а не море. Мраморно Море означено је само са два почетна слова, те је име изишло јако окрњено; кад је већ било места ваљало га је обележити бар као Мрам. М. Означен је Ришки Залив, а није именован ни један на Балканском Полуострву, ма да се неки од њих помиау још у првом разреду. Заливе обележава аутор на четири начина, о чему сведоче ова четири примера: 3. Ђенов., Фински 3., Бискај. Зал. и Ботнијски. Тај неједнак поступак није за одобраваље. Сем тога име увек треба да дође испред обележја, а никако не сме стајати испред њега или без њега као што је у првом и четвртом примеру. На овој карти пише на једном месту 3. Лион; то је погрешка. Л.ион је град, а залив се зове Лдонски. Калејски Мореуз могао је остати необележен, али никако није смео аутор заборавити да именом обележи канал Л.аманш. Он је у место имена написао само реч Канал, угледајући се при томе на неке немачке атласе. То је неправилност нарочито кад се узме у обзир, да је канал општи назив за широке мореузе и да ученици помињу тај канал под његовим именом. И мореузе, као и заливе, означавао је на разне начине. У томе је некад правио и веће грешке. Тако нпр. на карти погрешно 33*