Просветни гласник

29

Рад. Агатоновик. — Ту има једна мала неправда. Вн знате да ее у школске буџете уносе потребне суме на име станарине, где нема учптељских станова. Ја видим да је предвпђено да је свака општина дужна да поред школе подпгне п учитељске станове, и кад се то оствари, онда се остале школске потребе могу подмиривати из окружног школског буџета, али докле год се то не иостигне, ја мислнм да није нраво да остала села, која су подигла учитељске станове, плаћају станарину оним селима која то нису учинила. Има пгкола са 6—7 одељења, и општина илаћа сваком учитељу по 20 динара месечно на име станарипе, стога је прирез у тим општинама већи, а друга села имају и маљи број одељења н учитељске станове, не плаћају станарину, и њихов је прирез мањи. Ако би се дакле усвојило ово што се у пројекту предлаже, онда би ова села која су подигла станове за учитеље илаћала станарину за она села која те станове нису подигла, а што је најглавније тпме би се створила могућност да се чиие злоупотребе, те она села која немају учитељских станова неће их ни подизати, јер веле: зашто да подижемо кад округ плаћа станарину за учптеље. Стога ја мислим-да би то требало изравнати, те да носле не буде тужакања и мржње нзмеђу села која су подигла учитељске станове, и онпх села која то нису учиннла. РеФеренат за оеновну наставу г. Љуб. Ж. Протик. — То неће бити никаква неправда.. То би била неправда само оида кад би окрузи нодизалп школе, а овако не, јер је у пројекту иредвиђено да се неће отварати школе у оним местима где нема учитељских станова и да ће гаколскн надзорниди у буџете цојединих онштина где нема станова за учитеље уносити сваке године потребне суме за подизање учптељских станова, н чпм се прикупи довољна сума новаца, одмах ће се у дотнчнпм селима подпћи учитељски станови. Дакле, ирема овоме отпада бојазан да ће бити неиравде коју предвиђа г. Агатоновић. (Међусобно објапгњавање). Љуб. Пашвик. — Госдодо, ја вас молим да ме саслушате, — бићу кратак. Овај начин издржавања школа како је комисија пројектовала мислим да је неправедан и тежак за извођење. Има један други начин који је и много лакши и много бољи, а то је да се остави као што је и до сада било, само да се учиии једна мала измена : да се месни школски буџети уносе у ошитинске буџете, али да се засебно води школски ирирез, да се он засебно разрезује и да се засебно купи п предаје школским благајницима, а да то врше иореске властн у срезовима, односно у окрузима. То би био најзгоднији начин за издржавање школа, а што је главно тај би начин био ираведан за све и свакога. Ако би се, дакле, то увело као сталио иравило да пореске власти разрезују, купе н иредају дотичним школским благајницима предвиђену суму школског приреза, онда би на тај начин наравно неке онштине предавале довољно школског приреза а неке мање него што треба, али ће се увек знати колико је иредвиђено за издржавање школа, колико је од тога покупљено, а колико