Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

555

3. Сре ^НИ дани по Ед. Рошроле-у од г. Драгомира Ћосића, учитеља. У овој књизи има 25 иоучних ирииоведака. Ниједна није уметничка, а свакој је сврха да поучи. Неке су ипак лепе и подесне за читање у толико више што их је г. Ђосић прерађивао и подешавао за своје младе читаоце; најлепша је последња „Отац и син" (стр. 67.). Понеке су и доста невешто састављене као „Опраштај увреде" (стр. 48.) и „Правдање" (стр. 50.). У првој се износи како се ђак кажњава „са немирства" и како мајка „познаде по Жилисаву (име ђака) да је опет био немиран"... У другој се износи како је неки ђак (Живојин) „тешће иута био псован и кажњен, а његов брат (Драгомир) био је увек похваљен"... Грешку учитељеву увидео је и Живојин, па зато и каза својој мајци: „није нраво што мене господин увек псује и кажњава, а Драгомира хвали"... Овакве причице могу утицати на ученике у негативном смислу, да се ■створи или да се поколеба у деце лепо мишљење о школи и учитељу, а то нико не жели. Можда су овакве причице подесније за учитеље, који су још невешти у школском раду, него за ученике. Језик је у овој књизи доста чист и правилан. Реченице су кратке и разумљиве, те је књига с те стране подесна да је ученици читају и у првом разреду. 4. Езопове басне за српску младеж, превео Михаило С. Дојчиновик. Езопове су басне много ценили још и у старој Грчкој. Лутер је приредио издање за немачку младеж, иа је изјавио да, можда, само Св. Писмо има већу вредност од Езопових басаИа. Велики васпитни утицај признала им је и Хербартова педагошка школа. Па ипак зато увек је потребно пробирати и издвајати што је за децу најлепше. У овој збирци има неких басана, које нису најподесније као на пр. „Вук и пастир" (стр. 56.), „Камила" (стр. 54.). Пначе већина ових басана биће лепа лектира за децу у народним школама. Оне се могу корисно употребити у настави из друштвених и природних наука. Басне су много подесније да поуче него иатегнуте прнчице, јер у њима нема ничега усиљеног; поука је њихова више случајна а не извештачена. И баш зато, да се не би кварио еФекат, који басне производе у души ученика, могле су се на крају сваке басне изоставити оне реченице, које у кратко казују чему басна учи, и онда очекивати да до тих реченица сама деца дођу, ма их и не умела онако згодно конструисати. У осталом ово треба изоставити у толико ире што ове рсченице често не нредстављају тачно оно чему басна треба да поучи. Преводилац је требао да обрати већу пажњу на језик, јер у књизи има доста понезгодних речи па и реченица, као што су: „те је са својим младима морао лостити", „мишљаше, да глад уништава сваки обзир на пријатељство"... (стр. 9.), гњев, богу (стр. 10., 12. и 44.), „тако је мишић вратио великодупшост, коју му је лав раније указао" (стр. 58.), штенару, пасмина (стр. 20.), „кад се утроба иалила" (стр. 10.), „посеје он неслогу међ њима" (страна -21.) и т. д. * За похвалу је техничка страна све четири књиге. Хартија је добра, штампа укусна и лепа. Слике су врло марљиво израђене. Цена је умерена, ако је израда свих примерака као што су овн, који су у мене. С обзиром