Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

557

Фр. Боделшвинг и калуђер Колуибан (стр. 23.), Улрих Хутен, несник и говорник (стр. 37.), Давпд Ливингстен, мпсионар (стр. 47.), Стонли, Едем-иаша, афрички путниди п испитивачи (стр. 53, 58.) и т. д. У књизи има примера необпчне храбрости и из обичнога живота (стр. 82.), којима се такође тежи указати шта вреде и какву улогу играју ове особине у животу не само појединада, већ и народа па и свега човечанства. Сви наведени примери могу имати васпитнога утицаја и иомоћи да се створи уверењо да човек све може, ако хоће и ако има смелости. И кад сз са овога гледишта суди о овим двема књигама, онда су оне од вредности и за српску читалачку публику. Ну, питање је: да ли их треба нрепоручити за школске књижнице народних школа? Ја сматрам да је доста, кад народ купује за своје учитеље књиге, које служе аихову стручном усавршавању, а то су педагошки сниси, и књиге, у којима ће учитељи наћи грађе за израђивање иредавања из појединих наставних предмета. Бар за сад, кад Финанспјске школске прилике још нису уређене, ја не бих од школских општина ништа више тражио. И са овога гледишта ја не могу иредложити да се ове две књиге п/реиоруче за гиколске гмижнице, и ако сматрам да су добре, ма да им је врло велика махна што нису у њих унесени бар понеки примери из српске прошлости, којима би се такође потврђивао значај марљивости, истрајности, енергије п храбрости, кад је већ књига рађена по једном писцу а није буквалан иревод. Да су и ови примери унесени, књиге би биле много боље и подесније за српску читалачку публику него што су сад. Трећа књига „Пример, карактер и новац" удешена је као и прве две, да послужи као лашпа лектира за ширу читалачку публику. Ни у њој зато као ни у првим двема нема скоро никаквог теорисања, које би било сухопарно. На доста лак начин, готово очигледно, иомоћу примера из живота тумачи се како је пример од особитог значаја у васпитању домаћем и школском, па и позннје у практичном животу. „Онај највише постиже, који не трошећи многе речи, даје пример делом" (стр. 23.) Отуда и важност примера у младости. 0 карактеру се говори од 39.—73. стране. Укратко је споменуто шта се разуме под карактером и о вредности карактерних људи.... „Они су душа грађансвог друштва.... са опадањем морала наступа и нропаст народа" и т. д. (стр. 44.). За овим се наводе понеке ствари о карактеру појединих историских лида, махом из немачке ирошлости као: Виљема I, немачког цара, економа и иолитичара Фр. Хорнера, аустријског државника Брестола, Франца Јосива I, аустријског цара, и т. д. И овде су, дакле, набрајани све сами туђинци. Д како би лепо било, да су узети бар неколико њих из српске прошлости, што је преводилац могао врло лако учинити. Да је и ова књига писана искључиво за Немце, потврђује и завршна реч (стр. 71.), где се каже: „И тако Канг стоји пред нама као узор једног Немца, као племенити, велнки карактер у најиотпунијем смислу те речи".... А бар се ово могло изменити, па да не стоји пред нама као узор само једнога Немца! Од 73. стр. па до краја говори се о новду и штедњи. Ово су практпчни упути за ширу публику, као што су и они у првим двема књигама. Као прве две књиге тако и ова има пуно језиковних махна, чему је, рекао бих, узрок и то што г. преводилац није разумео све ове ствари, које је преводио. Те језиковне иогретнке ја сам гдегде обележавао у све три књиге, па стога и нећу да их овде истичем. пеосвкгни гласник, i. књ., 5. св., 1903. 37