Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

611

светом, Ти не можеш вдадати страхом, већ љубављу. Ти зиаш да учитељев задатак и иозив није само рад у школи, ве1> има и још један, исто тако важан ваншколски рад, као и школски што му је, а то је културни и морални рад његов у народу. Учитељева је морална дужност да — као интелигентаи човек у маси јога неука света, као прави народни учитељ — сваком згодном иршшком, а и систематски, у народу шири економска и здравствена знања, развија народну свест, гаји врлине и моралне појмове; а застарелости, погрешке и заблуде свију и појединаца разложно да отклања, мења и обара. Да би пак ти ногао делати у свима тим правцима, да ти се реч слуша и прима, потребна ти је љубав народна и ноштовање народно; или краће речено, потребан ти је аукторитет у очима народа. 0 аукторитету ћу ти доцније писати више. 3.) И као учитељу у школи потребни су ти љубав и поштовање народно. Кад бих ти само оволико казао, ти би се сигурно запитао: Шта ће ми још и то у школи?! Ваљда ће ми и то нешто помоћи у предавању?! Али би љуто погрешио мислећи овако. Јесте; љубав и поштовање народно помоћи ће ти и за рад у школи; а ево како. Кад уживаш љубав и поштовање народно иећега се ни с ким свађати (избегаваћеш свађу и ти и сељаци), неће те нико љутити, неће ти се по глави врсти такве мисли које ће те љутити и у замисао бацати, неће ти на самом предаввању у главу долазити и такве мисли које ће ти мисао односити од рада у школи. Краће речено: Бићеш увек весео, расположен и за рад прибран, а ти знаш да је и то врло потребно за правилан и успешан рад у школи. Има и још један далеко важнији разлог због кога су ти потребни љубав и поштовање народно и за рад у школи. По закону о уређењу наших школа, учитељ добија од општине (односно од њеног председника) све што му треба за школу, а нешто и за себе (дрва, послужитеља, нешто од кућног намештаја и др.). Али представници општине неки пут неће хотимично, а неки пут и из нехатности, да учине што треба за школу и учитеља. Учитељ пак није никаква власт да их силом свог положаја примора на то. Да тражи помоћи и заштите код веће власти ту одмах долази оно кобно тужакање, које треба избегавати докле год је могуће, као што ти мало час рекох. А, после... питање .је хоће ли се и отуда помоћи. Пре неће, него што хоће. Мало помаже гато шк. надзорници наређују, кад су полицијске и опгатинске власти, као извршне власти или лабаве или нехатне, неће да учине што им се наређује. Шта ти је вајда кад се опет сведе све на општинску власт, кад до ње све стоји. Али и ако буде вајде од тога тужакања, док иде та преписка и док их надзорник или полицијска власт намора, то ћеш дуго време бити у оскудици за оно што си тражио. Па шта да радиш кад је тако, да се не смеш тужакати и кад од власти помоћ доцкан долази — или никако и не долази? Остаје ти да радиш и да