Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

621

од 21 године место од 20 година. Али и ако му то не долази што не живи по хигијенским захтевима — јер ни његови стари нису живели тако па су били развијенији и дуже живели — већ (поред тога) долази од сувишног рада и слабе хране, опет га треба упућивати на здравствена правила јер му Фактички то знање недостаје. И за ово здравља, развијености телесне и живота има да благодари највише раду и животу у чистом ваздуху. На, шта би ти као народни учитељ могао помоћи свом народу у здравственом погледу? И то ти не могу све побројати, већ ћу ти казати што је најважније. Препоручуј им да држе чисто и себе и кућу своју; зими собе да проветравају а не да их каде тамњаном; да не спава на земљи већ на креветима; о штетности и непотреби белила и руменила; о помоћи у обичним болестима; о погрепткама при јелу, пићу и раду (кад је на пр. знојав на шта треба да пази); о шкодљивости жиже, мангала и лампица без стакла; о практичнијем и лепшем раду у кући и око куће, итд. Најкраће речено: Сваком згодном приликом саветуј и поучавај народ свему што је паметно, поштено, корисно и племенито, али и ти тако ради. Немој ми унисати у самохвалисање ово што ћу ти сад о себи рећи, а рећи ћу ти за доказ да све ово што сам ти довде говорио, не говорим на памет, теоријски, већ из свог, а нешто и туђег, искуства. Овако живећи и поступајући с народом, овако радећи с народом у народу, за 18 година моје учитељске службе, ја сам прошао без иједне тужбе. Нити је мене ко год из народа кад год тужио, нити сам ја кад год кога тужио, и ако сам живео и активно учествовао у свима пословима јавног живота. Из свију места у којима сам био учитељ иријатељски сам увек испраћен. Школа ми је била увек снабдевена оним што мије било потребно. Успео сам да шведем у школи и околини много што шта без. икаквог гунђања, протеста и сметња од људи. — Сад, опомени се како је Христос завршио свој говор ономе Јеврејину што га је питао, тпта треба да ради па да наследи царство небеско! * * * Да завршимо. Еао што видиш, драги Перо, сви ови захтеви од учитеља нису излишни; потребни су и оправдани са гледишта народне, државне и школске потребе. Ну кад добро размотримо и озбиљно схватимо све ове захтеве од учитеља, видимо да се од учитеља тражи да буде више светац или анђео, него човек; тражи се да ради више за другога него за себе. Тражи се, управо, једно савршснство од човека и чиновника. То је лепо, али саблажњава нас лепши живот, лакши рад, просветни глдсник, i. књ., 5. св., 1903. 41