Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

623

Лаплас. Њена је основа заснована на философским погледима немачкога ФилосоФа Канта. Лаплас је изнео на јавност своју систему света на помољу XIX века. Од тога доба, свакако, астрономија је учинила многа необична открића и постигла значајна посматрања у појавама небеских тела, које дотле нису биле познате Л.апласз т . Ма колико да се чиааше твегова система света вероватном или бар исправном, нова су је открића исполила као погрешну, и ако њене погрешке нису потицале од непажње него од непознавања неких нојава, које су се местимице находиле у областима сунчане системе. Нова открића не само у светлећнм небеским телима, него и у иојавама, утврдила су да се постанак посамитих светова и целе сунчане системе могао јавити и одиста се јавио друкше, него што је замшнљао Лаплас; само небо са својим световима и појавама, које се у њима дешавају, зановедно је захтевало да се изм ени и допуни Лапласова хииотеза, која се све дотле замишљала као „неприкосновена" светиња астрономске науке. Рауе је први упозорио научни свет на непотпуност Лапласове системе света и предложно био, да се она замени у науци са другом, новијом системом. Лапласова система света приказује се, по њенпм општим цртама, у обележју поретка постанка Сунца, планета и њихових пратилаца нз гасовите материје, која се находи у васиони, као засебни свет, као по«амита јединица. Небо нам нредставља множину сличних светова, — то су магловите пеге, мрље, које видимо на њему. Свака така магловита пега има несхватљиву особину у двојаком кретању: кружном и поступном. Попут кружна кретања сви делови гасовите магле окрећу се око неке лисаоне осовине, и уз то се преноси сва магла са већом или мањом брзином по бескрајном простору. Кад бисмо узели, да нека магловита маса нема ни ' кружног, ни поступног кретања, — морали бисмо замислити, да је брзина оба кретања равна нули, а таква су кретања само посамита значења, оделите Функције, свију могућих кретања, чији је број бесконачно велики, и нрема томе она претпоставка да нека магловита пега има са нулама изражене брзине кружна и поступна кретања била би тако исто мало вероватна, а тако исто и претпоставка, да оно има једно од оних значења брзине које смо ми усвојили. Примењујући таква схватања на магловите масе, из којих је првобитно постала сунчана система, морамо утврдити, да се и она самобитно одликовала особином не само кружног, него и поступног кретања; ту магловиту масу назваћемо сунчаном. Након пролазна времена расхлађивала се сунчана магла нопут обична зрачења и њена се материја скупљала: у центру се појавила згуснутија — језгро Сунца. Сва магла и потекар се непрекидно окретала, а уз то су се окретали и њени централни делови. Једновремено са прекидом магле попут трајног расхлађивања и са постанком Сунца јављале су се и друге појаве : од згуснуте магле одвајали су се. нрсте41 *