Просветни гласник

КОВЧЕЖИЋ

769

вање дечје психодогије доказало је, да деда, по своме карактеру, место да буду анђеди, она су мали.... ђаводи. И заиста су деца мали дивљади, и она за то имају у минијатури све психодошке знаке, кој-и су својствени дивљацима. Сваки је опазио сверепост деце, сверепост која је прешла у пословицу и која се иарочито опажа у мучењу животиња, као што су: мачке, пси и птице. ЛаФонтен, који је тако добро иосматрао природу, разумео је ту страну дечје психодогије, када је написао: „Детињствоје доба без сажаљења"; И који се опет не сећа живог описа сверепости дечје у деду Виктора Ига „СгараиА" ? Деца су тако исто осветљива и скдона гневу. Регег у својој књизи: Ба рзусћо1о§1е с1е Геп1'ап1 ириписао је гнев и освету као најјаче обедежје дечјег карактера. Исто тако нашло би се при дубљем изучавању њихове чсиходогије да су она лажљива, и да лажу често просто у шади исто као и дивљаци. ВошхНп-а је Фрапирала та црта дечјег карактера, он ју је марљиво изучавао и написао је врло интересантно дело: Без еп1ап1>8 теп1;еиг8 (деца дажови). Сем тога дако је опазити да деца немају тачног појма о добру и злу. Што се зове „моралом" то је код њих још примитивно и тек у зачетку. И због тога она често чине ове маде пакости, због којих би се мисдило да су заиста пакосна и покварена; но она то чине што појам о мораду није код њих још развнјен. А друкчије не може ни бити. Како хоћете да осећање сажаљења, правичности, истиие — „морал" буду потпуно развијени код једног малог створења, које и само није потпуно развијено? Психодози су доказади, да постоји веза између морадних осећања и организма човечјег: тамо где организам није достигао потпун развитак, немогућно је да морадна осећања буду потпуно развијена — и тај је случај управо код деце. И тако је ова врста иакости код деце пролазна: ње ће сасвим нестатп временом и васпитањем. Она просто додази од доба детињег, и родптељи могу због тога бити спокојни: дете ће насигурно постати доцније... добро дете! * * * Друга категорија: Деца која су иакосна због оргстизма. Овај је сдучај много озбиљнији и, тако рећи, важнији но први. Више није реч о оној привременој „пакости" код деце, која долази као последица њихове психологије; но је реч о деци која су пакосна, јер су њихово здравље и организам рђави, и тада у место тога да „пакост" буде појава иривремена, као у првом случају, ова је појава стадна и трајаће док траје и болесно стање детиње. Исихолози имају експерименталне доказе о овоме што је речено. На последњем антроподошком кривичном конгресу у Амстердаму чувенн доктор Уо18ш у 8а1ре1пеге (болница у Паризу за старе, кљасте и људе