Просветни гласник

42

Ја зато и опет понављам, ово је за сад најбољи и најзгоднији начин да се уредно издржавају школе, и ја вас молим да се за н, и ви изјасните. Сретен Вукашиновић. — Ја мислим да иоред свих разлога и за и нротив, ипак не бнх знао коме гледишту да се нриволим. Г. Мннистар је врло лено казао да је овде главно питање како ћемо надлежне органе натерати да они школи предају њен новац. Ја сам увидео да заиста има много општина, које изигравају наредбе н школе опет остану <5ез потребних средстава. Ја сматрам да је ово иитање врло важно и да не би требало да га овако брзо репгаваио, него да размислимо о томе, па да одлуку по њему донесемо тек сутра. Јер збиља најглавнија је ствар овде та да ми натерамо нредседнике да скупљају и школама иредају њен новац. Овде није стало до по.шциских власти. Ја сам од једне општине тражио изјашњење зашто није извршИла једну наредбу. То изјашњење ја нисам добио за три месеца, и после ми се смеју што сам и тражио изјашњење. Значи да за покретање иницијативе треба човеку много впше времена док се могадне доћи дотле да код свих па и код општинскнх кметова буде толико љубави према школи, да они неће смишљати начине да изигравају наредбе просветних власти. Дакле, на првом месту треба гледати да се интереси школе обезбеде што јаче, а за то треба оставптп више времена те да се размислимо да ли ће то бити довољно да се надзорнлку да власт да уђе у судницу и да казни председника за неправплно вршење дужности, па да интереси школе буду потпуно заштићени. Ја сам имао овакав прнмер: Ја знам да у оппггпнп има прикупљеног школског новца и тражим да се он преда школи, а председник одговара да нема, и сад ја немам права да уђем у судницу да видим да ли има или не, и да казним председника за обману. Ја мислим да бп на првом месту држава требала да узме што више иницијативу на себе и да се она стара о издржавању школа, на чак и о подизању школских зграда. Даље важпа је ствар и то да учитељ односно управитељ школе буде школски благајник, јер онда би му било лако да врши коптролу о томе да ли се новац ирикупља на време и да ли се издаци врше правилно. По досадашњем закону бпра се за благајника ма ко. Затим у школски одбор по закону улази председнпк општине, а он често не врши своје дужности према школи онако како треба. Зашто се на пример за председника школског одбора не бира други грађанин, него мора бити председник онштине, који увек нађе пута и начина да изигра н закон и наредбе претиостављених власти. Што се мене тнче ја 5' овоме питању још нисам начисто да ли ово треба признати и доводити школу у зависност од општнне. Ви знате да се према приликама, које се мењају врло често, дешава да од једнога кмета завпси опстанак школе, на још ако он дође у опреку са учитељем. онда он неће да уради ништа за школу.