Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ У БЕОГРАДУ За 1902. годину

Госиодгту Министру Просвете и Црквених Лослова. Пошто је Народна Библиотека двадесет година живелапо одредбама свога старога закона, увидело се најзад да, поред свега што су за то време бшш као библиотекари на челу ове установе угледни представници просвете и науке српске, ни закон ни стање које је он створио у Библиотеци не одговарају више данашњим научним и просветним потре^бама српске престонице, и зато је узакоњен нов закон, који је ступио у живот 1. јануара 1902. године. Нови је закон неким својим одредбама, као што ћу на свом месту показати, учинио да се понешто променило на боље у Народној Бибдиотеци; али наде да ће се с њим осетити други живот у овој установи, нису се обистиниде. Узрок је томе врдо прост: закои у свари не само није по многим својим одредбама доиста ступио у живот 1. јануара 1902. године, него није ни до данас. По тим одредбама требало је да се од стране државе много штошта уради Библиотеци; али није урађено готово нингта. Зато ће и овај извештај бити онако исто испуњен жалбама, као и досадашњи. Не само то, него су се, усдед настојавања да се неке одредбе законске испуне кодико се год може, показаде, поред неких нових, још и неке старе незгоде од којих Библиотека трни а које раније можда нису биле ни уочене. Господин Миниетар Просвете оцениће све то према чињеницама, које ће се разложити у овом извештају. I, Бибдиотечка Имовина. У лањском је извештају казано, да је Народна Библиотека имала на дан 1. јануара 1902. године: 34.130 дела (нумера) 74.573 свеске 11.720 дупликата 631 рукопис 157 првина (заједно са 16 дупликата) 2.360 -геограФских карата и слика (заједно са 16 дупликата) и Ј.349 политичких листова и часописа (рачунећи ту и 235 дупликата).