Просветни гласник

ЖЗВЕШТАЈ НАРОДНЕ БИБЛОТЕКЕ

667

се мора казати да је 1. јануара 1902 године бил.о и да .је од тада остало 617 рукописа и с.шчних иредмета. Али треба напоменути да је из три броја овога инвентара узет по један део, и да су два заведена (Из И. бр. 462 и 492) као штампарске првине (И. бр. 152 и 149) и један (из И. бр. 143) у инвентар писама (И. бр. 8—21). Сем тога из бројева 274—279 узета су многа писмена и унесена у нов инвентар, али тај посао још није готов него се продужава у нову годину, па се и о н>ему не може сад још говорити. Такво ће се превођење из старога инвентара рукописа у нов инвентар писама морати и даље наставити, те ће се стварни број предмета у досадашњој збирци рукоииса знатно смањити. Ново основану збирку писама и других писмена уређује и инвентари г. проФ. Добр. Ружић, и уредио је и завео до краја године 796 бројева. Свако је писмо одвојено у засебан куверат и сваком на картону исписан опширнији извод а у инвентару укратко предмет садржине. Надати се да ће српски научници у овој збирци, кад се сва уреди и њима учини приступном, наћи нове прилике и грађе за своја проучавања народне прошлости. Што се тиче штампарских првина, оне су још најуређеније. Неке су само биле уведене међу рукописе, али су сад враћене у свој одељак. Али би потписани имао једну напомену на главну мисао, по којој су штампане књиге одређиване у овај одељак библиотечке имовине. Наиме ту су само оне књиге ћирилске које су православни штамнали ћирилицом. Све друге старије књиге уведене су мсђу обичне штампане књиге. То је било не само са српским књигама латинске буквице, него и са књигама глаголским (католичким и протестанским) па и са самим ћирилским књигама које су католички Срби писали и штампали. Ово се, међу тим, не може правдати ни разлозима научним ни обзирима на већу или мању реткост једних и других издања, и потписани је мишљења да ће најподесније бити и те књиге увести у нов, засебан инвентар или у досадашњи инвеетар старих штампаних књига. До сад је међу ове првине био уведен само један одломак Микаљина речника (И. бр. 111), док је сам Микаљин речник (потпун) био уведен међу обичне књиге (И. бр. 4701). Због тога је и тај одломак разведен из овога инвентара и премештен међу књиге као дупликат. Према томе место 157 штампарских првина, колико је у лањском инвентару казано, било је на месту у ствари 156 предмета инвентарисаних. Како у овом погледу стоји с геограФским картама и сликама, не могу сада ништа казати, јер још нисам доспео да се ближе познам с тим делом библиотечке имовине. Напротив за политичке листове и чаеописе смем казати и да су рђаво инвентарени и да се према њихову инвентару не може знати нраво њихово стање у Библиотеци. Већ сам споменуо да су многи политички листови и ваљда сви часописи инвентарени међу књиге, а казао сам и како су неправилно завођени. Али није боље ни с онима који нису заведени у инвентар књига. И од њих је обично завођено само онолико година (књига) колико их је било у време завођења, а њихове године (књиге) нису из нова бележене. Сем, тога, новине су рђаво нарочито коричене, посебице оне које су кратко време излазиле (а таквих је новина у Србији било много). Њих је повезивано по неколико уједно, и док се не узму у руке и лист по лист не прегледају не може се знати има ли их или нема у Библиотеци.