Просветни гласник

672

из прихода од таксе која је на име гардеробе разрезана на читаоде, па је то многе одбило од Библиотеке, Према оноликим поеловима преко је гготребан горе поменути иомоћник, који би одсад руковао одељком рукописа, старина, карата и штампаних слика, те би тако садашњи помоћник водио бригу о одељку штампаних књига у ком има и сувише иосла. Г. Глишић сад рукује благајницом библиотечком (чл. 31. закона), води књиге о томе, прима и чува читалачке кауције, инвентари све нове књиге, листове, карте, слике, и исписује им натиисе на картонима, исправља принадом раније погрешке у иивентарењу и коричењу књига, чува кључеве од каса с рукоиисима и учествује у управљању и у надзору над другим иосдовима. С умноженим пословима умножава се и преппска Народне Библиотеке, те већ није могућно да је води који од чиновника поред осталог свог посла. За то је у реченом предлогу буџета предвнђен један писар најмлађе класе. Његова би дужност била: да руку.је библиотечком архивом, да води деловодник, да води рачун и протокол о кауцијама које читаоци дају на књиге, да води статистичке белешке о броју читалаца, да помаже при изради спискова књига, које се коричарима предају на коричење и т. д. Већину тог посла ради за сад садашњи руковалац што га веома спречава те не стиже да ради онај посао за који је намењен. Осем овога руковаоца предвиђена су у овом предрачуну још двојица. По закону би требало да Народна Библиотека има најмање четири руковаоца, али с обзиром на наше материјалне прилике предвиђена су свега тројица, рачунећи и овог садашњег. Ти су службеници веома потребни Библиотеци. Они би имали највише додира с читаоцима који нохађају Народну Библиотеку, руковали би појединим одељцима штампаних књига, водили рачун о реверсима, давали потребна објашњења читаоцима, водили надзор но читаоницама (да је ред и тишина, да се књиге не кваре и т. д.). Тај посао врше у страном свету људи с великом школском спремом, а овде су то све радили до скора двојица од библиотечких једва мало иисмених служитеља, и може се мислити, како су то они могли радити! У предрачуну предвиђенн практикант потребан је за преписивање, јер тог носла има и сад доста у Народној Библиотеци а имаће га и сувнше, чим се повећа број осталог особља. Довољно је споменути да ће се морати водити стална нреииска са свима гаколским надзорницима по унутрашњости. Овако како је сад, Библиотека нема могућности да их подсећа на уредније вршење дужности, а већина их много заборавља да сама уради Библиотеци што треба. Кад би се овде хтели побројити сви послови који очекују умножено особље библиотечко, много би требало. Споменућу само да, сем онога о чем је на лругом месту реч у овом извештају, треба што пре наставити летос започето па прекинуто инвентарење свих књига које је Библиотека стекла од свога ностанка до данас, да треба отпочети израђивање стручнога каталога, да треба израдити каталог библиотечких реткости и драгоцености, да треба констатовати које су, у Библиотеци, забрањене књиге, сасгавити њихов списак, па их одвојено чувати (види чл. 27 закона) и да треба наставити пописивање и сређивање свих рукописа. Да би се пак од сад знало које српске и хрватске књиге*излазе и које су раније изагале и да се не би пропугатале прилике да се на-