Просветни гласник

690

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

роде самих ствари. Он вели да је иоставио трн закона: закон гравитације, кохезије и Ферментације, јер је нашао да имају смисла, и да се ствари у ирироди по њпма управљају а оставља потомству да и њима пронађе општије законе. Бошковић после предузнмље истраживање ових узрока. Како је н на који начин он то извео вндећемо, спомињем само да је он поставио закон из кога се све силе могу лако протумачити. Тим је законом дошао на своју хииотезу о једноставним атомима, и мислио је да је решио ностављен проблем Њутном. Ево шта сам Бошковпћ вели о својој теорији: 1 ,Мој састав филосоФије природе веома се разликује од свију досадањих; по неке подударностн, које се налазе у њему са неким философским хипотезама о ово.ј ствари, сасвим су случајне. Оне се подударају са Њутновом и Л_ајбницовом науком, и то код првога са одбо.јном силом атома, код другога са атомима непротежншј. Ја нисам узео из једнога једно из другога друго,. да склопим нову теорију. Ја сам до закона сила дошао, из познатих закона физичких , а не од каквих хипотеза, и простом сам дедукцијом из тога закона дошао да се то тако мора узети." Но да видимо, како је Бошковић, тим својим извођењем, што он зове аналитичком дедукцијом, дошао до теорије о природи атома. Ево како је дошао Бошковић на мнсао о непротежним атомима и како је засновао своју једноставну атомистику. Ми казасмо да се н сам Бошковић позивље на појаве природне, као на нешто што је дало повода његовом извођењу, ко.је у исто време може служити као доказ истинитости његовог тврђења. Та појава из које се то може најлакше видети по Бошковићу је судар, који се јавља при кретању двају или више тела. Узмимо, као и Бошковић, да имамо посла само са два тела. Имамо две кугле, које крећу са неједнаким брзинама, оне ће се извесно после неког времена сударити, н брзине ће се њихове променитн. Питање је да ли су се кугле при судару Фактички додирнуле или је то привидна ствар, као што је привидна нама ндеја о континујитету простора. Ево како одговара Бошковић. Њему је познато да има мишљења у философији и за једну и за другу хипотезу и зато овако вели. Акопристанемо да је додир реалан, онда изједначење брзина, што је резултат судара, може се само на ова два начина извршити: а) да се изврши у оном моменту кад се те две кугле сударе, или б) да постепено од извесног размака бива изједначавање. Ако пристанемо уз прво то је онда доказ да не водимо рачуна о закону поступности (континуитета), који у ирироди постоји, јер како се може извршити размена у брзинама двају тела у оном моменту кад се сударе. Ако ли усвојнмо онај други начин измене брзина, онда је повређен закон непробојности, јер ако се врши размена поступно, онда би једно тело могло ућн у друго све дотле док је брзина

Кас! Магсо 631.