Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

701

тактичком погледу везани делови реченице, тако да се на пр. не дели атрибут од речи на коју ее односи, или препозидија од свога имена или коњункција од свога глагола. Међу тим код споредних цезура не обзире се на синтактички одношај појединих речи, тако да се овде (као игто се то види већ из другог овде наведеног стиха) налазе таква одвајања, Од такве поделе дванаестерца Гундулић одступа врло ретко ; али треба одмах истаћи да у Аријадни, јединој драми ко.ју је Гундулић сам издао, нема ниједног примера таквог одступања. С тога је могуће, а делимично сигурно, да многе примере из других драма који спадају овамо, треба приписати погрешној традицији. Тако, зацело нису Гундулићеви стихови оип који су за један слог прекратки или предуги, и имају дво-, односно четворосложне стопе; мислим на ове случајеве: криви ће се | судити || ио вољи твојој Проз. 437 (вероватно криви Ле с', упор. у загребачком издању криве Леш); изидимо | на двор сви || иастијери \ оиета Проз. 637 (наравно изи'дмо , као што је у загребачком .издању); знаш, оди \ ја сам бог \ како Јове | на неби Проз, 1219 (по свој прилици као или и как'; загреб. издање коЈ: ја иугитам. \ Ето и ја; || ј е ли дј е ко? иомози! Дуб. 795 (зацело је л' дје ко); или би се | наИ хајб, || што Кемо \ јести и иит Дуб. 840 (треба читати или би [без се], као што је у загреб. и дубров. издању, или још пре ил' би се, као што Будмани чита хајати у акад. речнику); иастиру , | кажи ми тим, || једа ју | гди види Дуб. 1303 (нросто каж' ми тим, као што је у загреб. издању); тер страха \ није у нас |) срцу, \ за све да Проз. 1072) тачно има загреб. изд.: тер страха | није у нас || остало | за све да); да ми ни | ци&а те || иридраге \ ме вил Проз. 1375 (моје вил, као што је у загр. изд.); ки је суд, \ да све, || што има \ свијетло бит Проз. 1386 (треба читати да с ове [т. ј. Прозернине], у дубр. издању погрешно је да зове); вјера у ној \ креиак стан || нађе \ и стече Дуб. 141 (овака подела нотребна је ради стиха; треба можда читати и нађе и стече); ја иочех | он час, || ти ме оиет \ измијени Дуб. 436 (треба читати они час, уиор. Осм. 12, 136); ну нека \ хука, || смијатИу | ја се и зап Дуб. 1163 (са свим просто он хука, као што је у загреб. и дубров. издању). Као што се види, дакле, и у то неколико случајева лако се може добити прави (и, без сумње, првобитни) број слогова. Међу тим није више тако сигурно да ли треба извести коректуру тексга и у оним ретким случајевима, у којима нема цезуре између појединих стопа низа (између оба низа не може је не бити већ због слика!). Свакако, мора се узети у обзир да у Аријадни, коју је песник сам издао, цезура није никад занемарена; а, с друге стране, старији песници (н. пр. Златарић у драмама) нису ретко не одржавали цезуру, па и сам Гундулић има за то неколико поузданих иримера: како нај\љеишему || најљеишу \ од вила Дуб. 788, како нај\вепему || луиежу \ вјешала 788, а ја вас | живот мој || храним нај\милији 831; али овде Гундулић није знао никако