Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

705

у Осману !) Као код' дванаестерца тако је и код оемерца каткад цезуром одељена само једна енкдитика и.ли проклитика од главне речи, нпр. у краљевству \ си од Лољака Осм. 3, 112; упор. још Ар. 1459. Проз. 160, 457, 851. Дуб. 386. Пок. 7, 12. Вел. 34. Су. 1, 12. 272. 2, 232, 234, Осм. 7. 299, 10, 17. 11, 141, 19, 695. — Прилично су чести код Гундудића и изузеци од правила да на крају низа не сме стајати акцеитован сдог (дакде, нагдашена једносдожна реч). Свакако, ти изузеци не односе се скоро никада на други низ, дакде на свршетак осмерца, за који имам само два раније већ споменута примера: да свакако | имато бпт Осм. 17, 327. и врлијех витез ј иомња сва бп Осм. 19, 1334; али за нагдашен свршетак првога низа — нпр. докли вас сај | свијет освојим Осм. 1, 304 — нашао сам свега до 140 примера, упор. Ар. 313, 1190, 1286. Проз. 28. 73, 278. Дуб. 310, 341, 565. Арм. 73. Пок. 2, 37. 3, 57. 5, 13. Вел. 27, 93. Су. 1, 107, 202, 270. Кал. 50, 213. Ферд. 65, 94. Осм. 1, 20, 2, 132, 187, 313, 446 итд. Што Гундулић, на тај начин, има наглашен слог само у средини сдога даје се дако објаснити, јер је спој између обе пожтине једног истог стиха свакако, и у метричком као иу синтактичком иогледу, много тешњи, него између два стиха који иду један за другим, и намашен сдог смета много мање на свршетку првога низа, него на свршетку цедога стиха. Псто тако трудио се Гундудић, где је само ишдо, да избегне нагдашен свршетак првога низа, због чега је тада, не ретко, бирао мање обичан ред речи, да, тако, једносложну реч не би добио као четврти слог, нпр. чим тва иуни \ слава многа Осм. 1, 59, где би обичан ред речи био: чим иуни тва \ слава многа. Ади како је Гундудић начинио осмерац скоро искључивим метрумом у српскохрватској поезији свога и доцнијега доба, корисно је прегдедати да. ди је у прављењу истога увео какву новину. Ади, при томе, може се узети у обзир само нагдашаваље посдедњих слогова оба низа, и цезура. Што се тиче последње, мора се рећи да бољи међу старијим дубровачким песницима, који су, дакле, могди Гундудићу посдужити као узор у том погдеду (мисдим на Ветранића, Нубрановића, М. Држића, Наљешковића, Рањину и Златарића; Менчетић и Џ. Држић, са својим усамљеиим осмерцима не могу се узети овде у обзир) имају исто тако по правиду цезуру посде четвртог сдога; врло су ретки примери где је нема: да ју живо\том раздружи М. Држић, Тирена 1448; упор. још Тирена 1484; Ветранић, Хекуба 2230; Наљешк. стр. 155. ст. 59. стр. 339, ст. 4; Здатарић, Едектра 567. Врдо су ретки и случајеви да се цезуром енклитика иди прокдитика одељује од речи на коју се наслања: и слободи— [ вас од робства Ветранић Б. I. стр. 350, ст. 738, упор. још Хекуба 1557; М. Држић. Посвет. Абрахам, 664; Наљешк. стр. 116, ст. 5, стр. 151, ст. 13. стр. 162, ст. 34. стр. 164. ст. 39. стр. 167, ст. 55. Уз то код старијих песника догађа се релативно често да су оба низа у