Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

707

многобројним осмерцима имају га бар по један пут. Гундулић је, тиме, свакако поступао правилно, јер и овде народна (и модерна) метрика одлучно говоре за апсолутну ненаглашеност крајњег слога. Овакако из истог узрока треба .10 је да Гундулић избегава акцентован слогна четвртом месту, али на том месту не смета наглашеност слога толико као на крају стиха; али у том погледу Гундулић није бар ишао даље од свију својих претходника, који исто тако прилично често наглашују четврти слог, пор. нпр. Ветранић, Хекуба 277. 336. 388. 406. итд., Чубрановић 51. 100. 110. 113. 125. 209 ит.д. Златарић, Електра 164. 554. 991. 1001 итд. (СВРШИЋЕ СЕ) м. и.

ТРАГОВИ СРЕДЊЕВЕКОВНИХ БЛАШКИХ НАСЕЉА НА ЈУЖНОМ КОПАОНИКУ ПРИЛОЖАК ЗА ПРОУЧАВАЊЕ КОПАОНИКА У ПР0П1Л0СТИ ОД Авр. Н. Поповића СУПЛЕНТА

У светостеванско.ј хрисовуљи, поред села која је краљ Милутин даровао својој најлепшој задужбипи св. Стевана, у Бањској, он је у исто доба приложио манастиру и осам влашких катуна, по имену: катун Пијаинци, Шишатовци, Бугарски, Барељевски, Урсуловци, Бобојевци, Смудирози и Во.јисилци. Од ових катуна Љуб. Ковачевић налази трага једино за Барељевски катун у данашњем имену села Бариљева, у Л-абу 1 . А Ст. Новаковић, у Гласу XXIV. страна 45—46, у другој напомени додаје село Бугарић(е) у Ибру, као последњи траг катуну Бугарском исте хрисовуље. Толико само, у колико су наши средњевековни споменици и народно предање очували сличност до сада познатих имена, могла су ова два научника рећи; јер других података и тачних карата нису имали, а међе катуна биле су неодређене, те се за друге катуне, управо, не зна ни где су били. С тога, ми ћемо овде покушати да на основу напшх опажаја и топограФских података изнесемо на јавност оно што јо до сада било непознато, а што нам је до данас народно памћење сачувало, наглашујући у исто доба, да је поменута напомена у г. Новаковића нетачна из ових разлога: Што се Бугариће у повељи краља Милутина не спомиње међу осталим селима у Ибру, а има једна традиција, која каже да су Бугариће основали радници из Маћедоније за време Турака. Осим тога, данашње Бугариће је на самој десној обали реке Ибра, те ни онда с обзиром на оближња села, ко.ја се помињу у светостеванској хрисовуљи.

1 Спсгаеник IV, 13. просветни гласник, i. књ., 6. св., 1903.