Просветни гласник

710

ПРОСВЕТНП ГЛАСНИК

ковац, између Бољедарице и Власића. На исти начин као год што је Бољковац тако су постади и Радежева Бара, Иванова Вода, Брајновац, Мартин Лаз, Дамњанов До, па и висораван Стаменково Гувно — на путу између Јелакца и Копорнћа— добило је несумњиво своје име но Станку који је ту некада стоку чувао. А да Станково Гувно у доба Краља Милутина није имало јопг свога одређенога имена, свој потеп ргорпшп, надазимо довољно потврде у тексту светостеванске хрисовуље, којим су обележене међе, са југо-источне стране, између села Копорића и Граничина, а о којима сам опширније говорио на другом месту. Ако данас пођемо са равнога Бољковца Копорићу, наићи ћемо одмах, с леве стране пута, на Трлине и до аих на Старе Наслоне, одакле се виде страновите Летнице а источно од н,их Пландиште — што свс очито сведочи: е су ту били наслони и Бољкова трла за стоку. Трлине и Стари Наслони данас су пптоме ливаде са многобројним и пространим закопинама, давно застртим густим бусеном ливадске траве, по којима расту многе јагоде, те — кад су зреле — особити чар и шаренило дају бујној трави, док је још непокошена. Западно нак до самих 'Грлина, у данашњим Гаринама, распознају се зидине од људскнх грађевина које су давно и давно зарасле и нокривене шумом више лесковом него ли буковом; али су Копорићани и њих почели да крче и преоравају, те имају сада наслагане грдне гомиле од оних старих зидина. У ко шко се сећам камење је грубо и наслагано једно врз другога без креча, зидано само блатом. Оволика не само сличност, него оволика подударност у основама номенутих места најречитије говори: да је на овом нланинском простору земљишта било влашког катуна, који је иза себе оставио овако видна и пластична трага. А да је, доиста, у данашњим Гаринама било некада људскога насеља тврде и данас осгаци ових зидина, које зуб врсмена није поништио кроз толики низ година, те мислим да на овом месгу налазимо несумњиво траг још једном влашком катуну. И према свему, што је напред речено, излази: да је у данашњим Гаринаиа и „у Трлинама" био стари катунВојсилци, који је бројао на 53 куће (Глас XXIV, 239). Да су садашња имена појединих висоравна и висова у овоме крају добила своје стално име, свој пошеи ргорпиш, од средњевековних пастира, уверавамо се такође из светостеванске хрисовуље, која је за овај крај најстарији а уз то н најопширнији историски извор, који нам у доба Краља Милутина показује „Јакимова катуништа", а од којих данас имамо само Јаћнмовац. Ну недалеко од Јаћимовца, идући уз нланину ка Зеленој Гори и Копривници, налазе се Влашки Сенокоси и Влашка Гаван коју треба разликовати од Влашке Гавни више Бозољина и Равништа. И на оном планинском међ]простору земљишга, између Бугарскоги копорићског катуна, од Пролупљеника до Рапајловца и Јаћи-