Просветни гласник

712

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Традиције о постанку поменутих имена у Коиорићу, после толико векова, потиуно су изумрле. Данас од Копорићана, Јелакчана и Борчанада нико не зна да се је икада причало: како су но њиховим пданииама били некада стални катуни вдашки, а најмање знају да су многим местима остала имена од средњевековних пастира — Нлаха.

И0Т0РИ0КИ П0ГЛ.ЕД НА АЛГЕБРУ Написати историју елементарног дела математике јесте вр .10 тешко због реткоће старих књига, које су писане о тој науци и тешкоће њихова читања, пошто погодбени знаци операција нису бшш увек исти. Осим тога у свима епохама пренебрегавадо се скупљање правих докумената, који би у том ногдеду задовољшш наше жеље и захтеве. Историске књиге, које су писане пре XVIII века, односиле .су се само на поједине гране математичке а најчешће на Астрономију; у њима се о нзвесним периодима налазе само скученп наговештаји шш просто хронологпја нисаца са листом њихових дела. Међутим, ако је математика имала мрачан почетак и ако је тешко са тачношћу излджити њено порекло, и њен иапредак, њен ток даје се описати са истинитошћу и тачношћу, са којом се то не може учинити ни код једне друге науке. Ову окодност чини у самој суштини математика, која је израз најјаче истине у основи и у обдику. Њено кретање поуздано и стално било је увек унрављено напред. „Она је виђена, истпна, често да напредује споро; она је чак остајала кад и кад потпуне векове непомична, као задржана на свом путу, не чинећи никакав осетан напредак; али она није никада ишла у назад, т.ј. узимала заблуду за истину." (Монтукла, истор. матем. 1758 г.) Ако се посматра веза човеч.јег живота са свима деловима математике, доћи ће се одмах до убеђења да су се најудаљенији трагови ове науке поклапали са првим развићем ума људског. Првобитно стање народа беше од природе изазвало у духу човечјем прве идеје о броју, иростору и времену. Иастир бројаше своја стада, земљорадник сравњиваше простор свога имања са оним суседова земљишта, Периодично јављање звезда. на хоризонту морало је изазвати у човеку појам о природи више или мање тачној, о организацији звезданога света. Док су код извесних народа ови појмови остали у рудиментарном стању, други их пак сиојише, заодеше их одређеном Формом, повезаше их и образоваше законе, који доведоше до једне системе, до науке. Тако су народи трговачки као што су Феничани поклонили сву своју бригу аритметици те су и створили ову науку пре свију других^