Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

719

тамске таблице, штамлане у Паризу 1624. годиие. Одмах за н.и.ча појавиле су се и таблиде од Ханриона (1626. године) такође објављене У Иаризу. Средина XVII века јесте најузвишеније доба најсјајнијих открића у математиди. Готово у исто време јавнше се: Галилео, Каваљери, Гулден у Италији; Декарт, Ферма, Наскад у Француској и ДУаШв у Енглеској. Галилео (1564—1642. г.) је чувен наронито са својих радова и открића у Астрономији; он је изучавао Математику у Пизи, својој отаџбини. Алгебра му дугује за обрасце о пермутацијама и комбинацијама. Каваљери (1598—1642. г.), побожни хијеронимит, био је проФесор на универзитету болоњском; његова је слава нарочито у методи недељивих, што у основи није ништа друго до ексхаустиона теорија старих, упрошћена и генералисана; али је она врдо згодна за откриће истина, које се другим средствима не би могле открити. Гулден (1577—1643. г.), из реда Језуита, специјално је познат својим открићима у меканици. Веза, коју је он утврдио између Фигура, њихових тежншта и тела иди иовршина, које оне образују обрћупи се око осовине, јесте једна од најбољих концепција духа људскога. Каваљери је ирви дао потпуну демонстрацију тих Гулденових теорема. Декарт (1596—1650. г.) је творац Аналитичне Геометрије ; њему је највише принисаван општи напредак математичких наука. „Својим неоцењивим схватањем примене Адгебре на Геометрију, он је себи створио средства, ко.јима је отклонио препреке, које су до тада заустављаде највеће геометре, и видно је изменио облик математичких наука. Како је геометрија од тада добила брз полет, то је и алгебра на свом нуту добила од ње корисне помоћи; њене симболичке операције иосташе лакше за схватање и те две главне гране наших позитивних знања напредоваху подједнако поузданим кораком. У опште, једна од највећих користи, које је Геометрија учинила Алгебри, јесте тумачење и уиотреба негативних корена, који су дотле сматрани као без значења п који су тако јако збуњивали старе аналисте. Метод неодређених коеФицијената, који је створио Декарт, и од кога је учинио тако срећну унотребу, јесте такође један од најдуховитијих и најплоднијих метода анализе". (СћавЈе, Арегси ћјв^опдие, ра§е 94 и 95). Он се њиме служио за разрешавање једначина IV стеиена са свим другим поступком од онога, Вијетовог и Фераријевог. Најзад Алгебра дугује Декарту још чувену теорему, која носи његово име, и помоћу које се може одредити граиица броја позитивних и негативних корена, једне једначине ма кога степена. Ферма (1601—1665. г.) је пронашао метод одређивања максимума и минимума, рачун вероватноће. и т. д. „Нема му равна у теорији бројева, у којој он имађаше, вели Шал, прост, иама непознат метод". Нај-