Просветни гласник

728

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

воту. Он је водео живот и своју љубав је исказао у пдастичким облицима вештине. Не разумети вајање грчких богова зиачи не разумети душу касичнога Грка, не разумети правац његова ума и његов ноглсд на свет и сва друга веллка дела његова, која је створио тај велики народ, јер је он све посматрао с гледишта лепоте, пластике, одређености, облине, јасности Форме. А зар се душа Римљанина није показала у том, што је, готово не створив ни једне Форме, тежила да грчкој вештини дода богаство и раскош у подизању циркуса и кунатила? Може се рећи, да у оно време, кад је Рим завладао Грчком оружјем — Грчка је њим завладала својим вештинама. Рим, преневши с помоћу робова-Грка све пластичке Форме, израђене у Грчкој, натерао је само заробљеннке да те Форме удесе за њихове потребе, што јо, уостадом, Рим чинио са свима покореним народима, али је у старом Риму госиодарила. грчка вештина. Готске цркве потресају нашу душу исто толико, колико и ма како изговорене беседе: те нам цркве говоре, да је било време, кад се наплашено човечанство с притиснутом и мрачном душом обраћадо небу. Средњи векови оддиковади су се мрачним ногледом на живот и очекивањем на скори смак света, општим гањањем и тежњом за спас душе. Све је то исказано у готском стиду — у знаменитим готским саборннм црквама. Подумрак који је господарио у тим црквама више него ма шта друго показује нам душевно стање средњевековна човека, а протегнуте готске Форме и високе куде исказују тежњу његову ка небесима. На тај начин готске цркве карактеришу притисак човечјег духа и тежњу у висину, к небу, тражећи тамо утехе. А вештаци који створиите Ренесанс? Зар они нису најбољи представници друштвени, кад су га отргли од средњевековног застоја и вековне заборавности ? А они пак, обновивши кдасичне Форме у пдастичким вештинама, њима су и протествовади протнв средњевековног мрака. Мн знамо да су тн вештаци били први научници и фидософи свога доба, али их се човечанство сећа само као вештака, јер су они својим радовима пробудили слободни дух у човечанства и показади му сдободан лут за разумевање депоте и садржине облика које су класични народи створиди. Ето зашто они жнве у срцима свих образованих људи више од четири века и може се претпоставити, да ће још дуго сдужити. човечанству као светидо депоте и сдободе духа. Ко не зна руске соФиске саборне цркве не може разумети нн оценити дух и снагу византиског утицаја на почетак руске историје. Владимиро-Суздаљски период показује нам да смо прошириди свој хоризонт, ади да се при свем том хранимо туђим Формама, старајући се да сјединимо запад с истоком.