Просветни гласник

406

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

1п Васеуас иМегћаИ) (Јез &езсћаЛе8 (1ез В1адоје Ре<тоУ1с аи!' ешеш ^УеМерШге; је12(; ће1 ДетзеЉеп 1111 Но^е". Из те велике сличности В. је извео да сам ја просто превео немачки текст. То другим речила значи да би по његовом мшпљењу српски текст могао бити друкчији него што је. Али волео бмх знати у чему би се те разлике саетојале. Да стоји друго име г. учитеља, или да су димензије, које ми је послао г. Костић, веће или мање, итд.! Или је можда В. мислио да сам могао негде употребити другу реч или други ред, или, напослетку (јер сумњам да би се могло још на штогод помислити), рећи још нешто или непгго изоставити. И у том случају он чини неосновану замерку. Како ће се, којим редом и шта у мојим „Додацима" рећи о једном натпису, то је било утврђено, и ја сам у овом случају у том погледу поступио као и у осталима. Ја сам рекао у одговору Ј. Томићу за натпис штампан у „Додатку" II под бр. 5 да је приређен за српско издање доцније него за немачко. В. изводи из тога да су и остали натписи штампани у том „Додатку" приређени -за српско издање доцније него за немачко, и према томе да је њихова публикација превод. Оиет један погрешан закључак! Зар они нису могли бити приређени и много, много раније? У ствари тако је и било (с изузетком последњега, који је додат у последњем часу). Можда неће бити на одмет да кажем да сам већину тпх натписа саоиштио на конгресу нем. Филолога који је држан у Штразбургу још 1901. год. месеца. В. сматра као моју погрешку, па још грубу, и то што је слагач из речи С0ШУ61 испустио слово У (да је то штампарска погрешка види се отуда, што је одмах затим та реч прочитана 001111181). На истом месту он ставља на мој рачун још неколике ситне штампарске илп пренисачке иогрешке, којих можда не би било, да ја немам намере да издам све натписе из „Додатка" II још једанпут у Факсимилима. На завршетку требало би да изведем из овога што сам изнео један закључак; али он би морао бити тако оштар да ја немам срца да то учиним. У осталом, ја сам донекле већ и изреком окарактерисао В-а као радника на књизи, у пређашњим реФератима о његовим радовима. Али не могу а да не скренем пажњу надлежнима на њега. Још изјављујем да В-у нећу виже никад одговарати. Н. Вулић.